Nova istočna politika nemačkih socijaldemokrata

Lars Klingbajl je proteklih dana očigledno mnogo toga doživeo na putovanju po zemljama istočne Evrope. Na njegovom licu moglo je da se vidi šta to znači kad se putujem po tom regionu kad ste predsednik nemačkih socijaldemokrata. Dve noćne vožnje vozom kroz Ukrajinu, maratonski program u Kijevu… Sve je to iscrpelo lidera SPD-a, bar tako je sam rekao u sredu u Varšavi. Klingbajl, inače dvometraš, ispričao je da je u vozu bilo tesno i da je na kraju morao da spava na podu. Ili je bar pokušao da zaspi.

Anegdote kijevskog putnika možda baš dobro simbolizuju cilj njegovog putovanja: nemački SPD ubuduće želi da se intenzivnije, s mnogo više energije i interesovanja, pozabavi brigama i željama istočnoevropskih država. Godinu dana nakon što je ta stranka priznala da je bilo ogromnih grešaka u njenoj politici prema Rusiji, šef SPD-a želi sve to da popravi. A prilagođavanje teškim uslovima, kao na putovanju vozom, moglo bi da bude dobra vežba za ono što SPD očekuje.

-pročitajte još: Prekretnica u nemačkom SPD-u

Suočavanje sa kritikama

SPD je svoj skup u varšavskom muzeju Polin (Muzej istorije poljskih Jevreja, prim.red), a po uzoru na govor kancelara Olafa Šolca kojim je pre godinu dana najavio zaokret nemačke spoljne i bezbednosne politike nazvao „Konferencijom prekretnice“. Klingbajl je tamo želeo da demonstrira jedinstvo i razumevanje sa svim zemljama koje poručuju da su posebno izložene pretnji od strane Rusije. U saradnji s predsednicima socijaldemokratskih partija sa istoka i severa Evrope, trebalo je da se tamo razviju vizije zajedničke buduće politike u kontekstu kontinuirane međunarodne krize. A to se pre svega tiče evropske bezbednosne arhitekture.

Šef SPD-a u tom procesu želi da sarađuje sa susednim zemljama kao ravnopravnim partnerima. Kada je prošle godine od kopredsednice litvanskih socijaldemokrata čuo za strah Litvanaca od moguće ruske invazije, hteo je, kako kaže, na to da odgovori ovako: „Ma dajte, to su gluposti. Tako nešto Putin nikada ne bi uradio.“ U međuvremenu mu je, dodaje, postalo jasno da je taj refleks u odnosu prema susedima Rusije bio pogrešan.

„Tokom mojih nastupnih poseta na dužnosti predsednika stranke prošle godine sam mogao da vidim koliko se u istočnoj Evropi sa kritikama gleda na nemačku politiku“, priseća se Klingbajl. A da se to ne bi pretvorilo u latentni anti-nemački kurs, pod hitno se mora bolje povezati s partnerima, smatra on: „Neću uspeti da zadobijem poverenje samo tako što ću da održim neki pametan govor. Zadobiću ga samo ako budemo u stalnom dijalogu“, napominje šef SPD-a.

Na mlađima svet ostaje…

Pritom bi ključan mogao da bude razvoj koji je SPD već demonstrirao po pitanju odbrambene politike: „Taj koncept SPD-ovog predsednika je dosta jak i on podržava Ukrajinu“, pohvalio je nemačkog gosta šef poljskih socijaldemokrata Vlodzimirc Carzasti. „Danas uočavamo da ispravno procenjuje Rusiju i ispravno procenjuje pretnje po evropsku bezbednost koja dolazi iz Rusije.“ Taj politički zaokret, koji i danas mnogima unutar SPD-a pričinjava određene bolove, izgleda da se isplatio.

„Za SPD i vrh stranke to je bio dugačak put, put koji sigurno nije bio jednostavan“, kaže berlinski politikolog Torsten Fas. Mnogi akteri unutar SPD-a imali su veoma prisan odnos s Rusijom, podseća Fas: „Zato sada pre svega mladi u toj stranci, ljudi poput Larsa Klingbajla, imaju posebnu ulogu po tom pitanju – zato što su kod njih slabije izražene te veze sa starim kursom SPD-a.“

Ništa bez Branta

Klingbajl pritom ipak ne želi da se u potpunosti distancira od svih simbola SPD-ove istočne politike. I uopšte nije slučajno što je za svoju inicijativu izabrao upravo Varšavu. On je uoči konferencije, zajedno sa socijaldemokratama iz 13 evropskih zemalja, bio na mestu koje je zahvaljujući jednom njegovom prethodniku postalo simbol politike pomirenja Nemačke sa Poljskom.

Vili Brant i njegovo klečanje 1970. godine pred spomenikom za žrtve ustanka u Varšavskom getu Klingbajl ne želi, a i ne može da nadmaši. Ali želi da današnjicu poveže sa tim istorijskim činom: „Iako je današnja situacija sasvim drugačija, mi kao SPD moramo da učinimo sve što je moguće kako bismo stali u odbranu motiva tadašnje politike opuštanja, odnosno politike prema istoku.“ Klingbajl ujedno dodaje da kod Branta, ali i njegovog naslednika Helmuta Šmita, uočava veoma mnogo odlučnosti i smelosti, što bi, smatra, moglo i danas da bude od pomoći.

„Niko neće moći da pod znak pitanja stavi uspehe tadašnje istočne politike“, smatra i politikolog Fas. „Ona jeste, a i biće ključni deo identiteta za mnoge u SPD-u.“

Pomoć iz Poljske?

Može li nemačka vladajuća stranka SPD ubuduće da računa na podršku poljskih socijaldemokrata? To će se tek videti nakon poljskih izbora na jesen. U Poljskoj je na vlasti desničarski savez koji često praktikuje antinemačku retoriku i kritikuje EU. „Ja sam mišljenja da nemačka politika ide u pravom smeru“, pohvalio je Klingbajlov poljski kolega Carzasti na kraju konferencije u Varšavi. „I pritom se uopšte ne obazirem na to da li je taj stav u Poljskoj popularan ili ne.“

On je šefu SPD-a na kraju dao i savet kako da osvoji srca Poljakinja i Poljaka: „Evropa bi morala mnogo više da pomogne oko ukrajinskih izbeglica. Evropska komisija bi trebalo da na raspolaganje stavi isto onoliko novca koliko je pre nekoliko godina stavila na raspolaganje Turskoj“, zahteva Carzasti. I dodaje da se samo tako u Poljskoj može sprečiti da na idućim izborima dođe do dodatnog zaokreta udesno.

tš/sm (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.