Nova kriptovaluta bez šansi?
6. januar 2018.
Samo je pitanje dana kada će vlada Venecuele zvanično izdati sopstvenu kriptovalutu petro, rekao je venecuelanski ministar informisanja Horhe Rodrigez pred Novu godinu. Ime petro je neka vrsta programa te valute: vrednost svakog petra će biti pokrivena barelom sirove nafte. Uz to će, kako je to najavio i predsednik Nikolas Maduro, kao osiguranje valute služiti i druge sirovine, na primer, zlato, dijamanti ili gas.
- pročitajte još: Venecuela protiv dolara
Ako petro uđe u opticaj u januaru biće prva kriptovaluta čiju vrednost pokrivaju sirovine, a i prva koju je izdala neka država. Tako će petro biti dvostruka novina, a venecuelanska vlada se već diči svojom pionirskom ulogom.
Doduše, ona nije prva institucija koja je došla na tu ideju. „Ja sam to već bio predložio“, kaže Stiv H. Hanke, profesor za primenjena ekonomska istraživanja na Univerzitetu Džon Hopkins (JHU) u razgovoru za DW. „Mislim da će to jednog dana postojati: kriptovaluta sa konstantnom kupovnom moći, koja je osigurana tako da može da se konvertuje u korpu sa više sirovina.“
Tako bi, kaže Hanke, kriptovalute mogle da preuzmu tri glavne funkcije novca: da budu sredstvo plaćanja, čuvanja vrednosti i jedinica za vrednost. Jer, takve valute su za sada, kako dodaje ovaj stručnjak, samo sredstvo za špekulativna ulaganja.
Valuta pokrivena sirovinama – kojih nema
„Prava“ kriptovaluta bi dobro došla Venecueli, jer je tamošnja valuta – bolivar – odavno izgubila svoju funkcionalnost. Samo 2017. je bolivar, prema Hankeovim proračunima, u jeku ekonomske krize, izgubio više od 97 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar.
- pročitajte još: Kit, zebra ili pas - lutrija za siromašne
Odbor za finansije venecuelanskog parlamenta izračunao je da se kupovna moć u prošloj godini smanjila za gotovo 2.000 odsto. Međunarodni monetarni fond predviđa da će inflacija u Venecueli ove godine iznositi 2.350 odsto. Vlada te zemlje već godinama ne objavljuje informacije o inflaciji.
No, petro je osuđen na neuspeh, kaže Hanke, tvrdeći da venecuelanska vlada nije u stanju da obezbedi tu kriptovalutu sirovinama: „Oni nemaju ni zlato ni dijamante. Imaju velike rezerve nafte, ali proizvodnja nafte im opada.“
I pored najvećih rezervi nafte na svetu, Venecuela se nalazi na rubu bankrota. Volstrit žurnal je objavio tekst u kojem prenosi da su „venecuelanske državne obveznice izgubile tri četvrtine svoje vrednosti, i da se u tome ogleda izostanak uplata državne naftne kompanije“. To, prema njegovim rečima, pokazuje da petro nema nikakvu zaleđinu.
Zaobilaženje međunarodnog sistema
O uvođenju kriptovaluta razmišljaju i druge zemlje, na primer Estonija ili Rusija. Sergej Glazjev, ekonomski savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, pominjao je „kriptorublju“ koja bi mogla da pomogne da se zaobiđu ekonomske sankcije Zapada. Tako bi Rusija postala nezavisna od sistema SWIFT koji trenutno ima monopol nad međunarodnim novčanim saobraćajem. U jeku krize oko Ukrajine, iz Evropske unije su već stigli predlozi da se Rusija isključi iz tog sistema.
Nešto slično bi mogla da ima na umu i venecuelanska vlada. Doduše, Venecueli ne preti isključivanje iz SWIFT-a, i zato ne stoji Madurova izjava da hoće da mu država bude nezavisna od međunarodnog monetarnog sistema kako bi njena privreda bila spasena. Doduše, vlada SAD je zamrzla imovinu brojnih ključnih figura Jedinstvene venecuelanske socijalističke partije (PSUV). Funkcionalna kriptovaluta bi im vratila mogućnost da pokrenu svoj novac.
Znaju li da programiraju?
Maduru je verovatno veoma stalo do solidnog petra. Ali, iza toga bi stajala tehnika koja je poprilično zahtevna. „Centralna banka nije u stanju ni da štampa nove novčanice“, posprdno će ekonomista Hanke.
Manav Prakaš, osnivač i šef investicione platforme Blockchain Investment Platform takođe gaji određene sumnje. Kaže da osnovna tehnička postavka jedne kriptovalute nije previše komplikovana, ali, da bi bila zaštićena od napada, potrebni su joj korisnici koji gaje poverenje i takozvani „rudari“.
„Rudari“ su kontrolori svih transakcija jedne kriptovalute. Transakcije se prate u jedinici vremena i ređaju u takozvane „lance“, a od tih lanaca se formiraju „blokovi“. Svako može da postane „rudar“ – za to mu je dovoljan računar sa internetom i posebnim programom koji proverava podatke o pošiljaocu i primaocu novca.
Svaki „rudar“ proverava određen broj blokova u jedinici vremena, ne znajući koliko drugih „rudara“ radi to isto. Ako samo jedan „rudar“ nađe neko nepodudaranje, transakcija se šalje na posebnu proveru. U tome i jeste prednost kriptovalute – posao centralne banke je decentralizovan, a što je više „rudara“, kriptovaluta je sigurnija.
No, upravo to bi moglo da bude nedostatak petra – „rudarstvo“ iziskuje jake računarske performanse i potrošnju struje, a u Venecueli nema dovoljno struje. Drugi važan preduslov je poverenje. „U Venecueli više niko ne veruje u ono što radi vlada, a najmanje će verovati nekoj njenoj valuti“, kaže ekonomista Hanke.
- pročitajte još: Bitkoin - balon je opasno naduvan
A Šon Volš iz firme Redvud Siti Venčers koja je specijalizovana za postavljanje „rudarskih“ sistema, za Volstrit žurnal je rekao: „Ako jedna vlada na fer način reguliše funkcionisanje kriptovalute, onda je to sjajno. Ali ako je jedna vlada ima istoriju punu nepravednog postupanja prema građanima, ona neće promeniti svoje ponašanje ni kada uvede kriptovalutu.“
Hanke je već bio savetnik brojnih vlada na planu monetarnih reformi. On ima jednostavan savet za venecuelansku vladu. Ako joj je stalo do stabilne valute, „Maduro bi trebalo da zvanično učini ono što su građani odavno učinili nezvanično: da ukine bolivar i da ga zameni američkim dolarom“.