Nova poljska politika

U Berlinu bi trebalo da se spreme za novi ton iz Varšave: priča se, naime, da budući ministar spoljnih poslova, ima prilično oštar jezik. Vitold Vaščikovski je iskusan diplomata. Diplomirao je na univerzitetu u Oregonu, bio poljski predstavnik u NATO i pregovarač sa SAD o antiraketnom štitu u Poljskoj. Nakon što je bio na čelu poljske ambasade u Teheranu, od 2005. do 2008. bio je zamenik ministra spoljnih poslova.

Vaščikovski je skeptičan prema bliskoj političkoj saradnji Poljske i Nemačke. Nedavno je u jednom intervjuu rekao da je stav bivšeg ministra spoljnih poslova Radoslava Šikorskog po tom pitanju bio „perverzan“: „Šikorski je tvrdio da će nas bliska saradnja sa Nemačkom približiti centru odlučivanja u EU. Pokazalo se da je to zabluda. U koje odluke smo uključeni? U one o rešenju rusko-ukrajinskog sukoba? U one o energetskoj politici i izgradnji Severnog toka 2? O rešavanju izbegličke krize? Pa, baš i ne izgleda tako“.

U jednom drugom intervjuu, Vaščikovski je međutim rekao da njegov kritički stav prema Nemačkoj „ne bi trebalo da se demonizuje“: „Želimo da predstavimo naše interese i nadamo se kompromisu“. On je takođe nekoliko puta naglasio da su privreda Poljske i Nemačke „u simbiozi“: „Ne radi se o pogoršavanju odnosa sa Nemačkom. Mi smo više puta naglasili da smo zainteresovani za dobre odnose sa Nemačkom, jer je saradnja za nas ekonomski korisna. Potrudićemo se da ta saradnja bude više partnerski dizajnirana“.

Zagovornik teorija zavere

Međutim, najkontroverznije je imenovanje Antonija Macijereviča za ministra odbrane. Za protivnike nacionalnih konzervativaca, to je siguran znak povratka politike iz perioda 2005-2007. U to vreme je vlada Jaroslava Kačinjskog bila usmerena na borbu protiv stvarnih ili navodnih neprijatelja države. Macijerevič je tada bio poznat kao predstavnik vlade zadužen za raspuštanje Vojne obaveštajne službe, stecišta starih komunističkih klika. U trenutku kada je njegova stranka Pravo i pravda bila u opoziciji, Macijerevič je bio predsednik Komiteta za istragu katastrofe u Smolensku. On ni danas ne isključuje da su brat predsednika te stranke i njegova pratnja, žrtve atentata.

Macijerevičeva pažnja usmerena je na Rusiju. Nemačku je nedavno kritikovao u vezi sa izbegličkom krizom. „Gospođa Merkel je pozvala te ljude u Nemačku. Posledice njene bezbrižnosti su je uplašile pa sada treba da ih snose ostali Evropljani“, rekao je prošle sedmice Macijerevič.

„Dobra odluka“

Pozitivne reakcije širom zemlje izaziva nominovanje Konrada Šimanskog za ministra za evropske poslove koji se smatra vodećim ekspertom u energetskoj politici. „On ima dobre veze u Briselu. Šimanski je osoba koja se oslanja na kompromise, tako da je to dobra odluka“, ocenjuje politikološkinja iz Varšave Agnješka Lada. Spremnost na kompromis ne znači, međutim, da on ne ume da kritikuje. Nedavno je javno opomenuo predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca zbog pretnje zemljama Evropske unije da će im se ukinuti finansijska sredstva ukoliko ne prihvate izbeglice.

Agnješka Lada, međutim, vidi osnovni problem u formiranju vlade Beate Šidlo. „Nije jasno u kojoj meri će pojedini ministri da deluju nezavisno i koliko ih kontroliše lider stranke Jaroslav Kačinjski. Politika će svakako više da se bazira na odbrani poljskih interesa, onako kako ih shvataju u partiji Pravo i pravda. Zato“, kaže Lada, „moramo biti spremni na promene“.