Nove diskusije o legalizaciji kanabisa

Nemačka stranka Zelenih već godinama traži legalizaciju kanabisa. Sada je dobila podršku i iz redova demohrišćana. Tačnije, jednog poslanika CDU – portparola te stranke za ekonomsku politiku Joahima Pfajfera. On se založio za stvaranje legalnog tržišta za kanabis koje bi regulisala država jer „samo regulisano tržište kanabisa može delotvorno suzbiti organizovani kriminal“, kako je to navedeno u zajedničkoj izjavi Pfajfera i njegovog kolege iz stranke Zelenih Ditera Janeceka. Pfajfer je sa svojim mišljenjem u CDU potpuno izolovan. Ipak, njegov predlog je izazvao nove diskusije o korišćenju kanabisa pa tako i niz komentara u nemačkoj štampi.

List Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue) piše: „U trenutku u kome država odluči da jednu ilegalnu drogu proglasi legalnom, ona automatski stvara novu potražnju. Onaj ko je do sada bio stidljiv ili plašljiv pa zato nije kupovao kanabis, u vrlom novom svetu marihuane će imati samo da se obrati ljubaznom prodavcu, koji uvek ima džoint na polici i ne pita da li kupac puši travu samo povremeno ili to čini redovno. Ta nova potražnja će proizvesti pre svega jedno: nove zavisnike.“

Dnevnik Manhajmer morgen (Manhajm) smatra da „protiv legalizacije kanabisa govore jaki razlozi. Ali i oprezno tolerisanje ne bi bila baš glupa ideja, na šta nas upućuje nešto što je jače od svih argumenata: stvarnost. Dovoljno je da pogledamo po svetu. Neke američke savezne države već dozvoljavaju konzum marihuane, baš kao i Urugvaj, a uslediće i druge latinoameričke zemlje. U Evropi Prag već preti da će oduzeti Amsterdamu titulu prestonice marihuane, a i u Španiji i Velikoj Britaniji je kanabis toliko omiljen da policija često okreće glavu na drugu stranu kada ga vidi. Čak i u nemačkim gradovima kao što je Hajdelberg zagovornici legalizacije traže otvaranje specijalnih klubova. Političari neće da se povinuju tim željama iz simpatija, već zato što je broj konzumenata naprosto ogroman. Ne mogu svi ti ljudi da budu kriminalizovani. Osim toga, na njima može i da se zaradi nešto novca.“

Hanoverše algemajne (Hanover) prenosi da „lekari ukazuju da dramatične posledice ekscesivnog konzumiranja hašiša u mladih ljudi. Ali, kažu i da legalna droga alkohol nije ništa bolja. Da li logičan zaključak zato glasi da treba legalizovati sve droge? Nova – makar i mala – crno-zelena alijansa je povod za političare da se nanovo pozabavi ovom temom. Demohrišćanski političar Pfajfer će u redovima sopstvene stranke imati mnogo posla kada bude počeo da ubeđuje kolege u ispravnost svoje zamisli. Ali, bar ima i jedan novi argument: u SAD – koje su tradicionalno veliki uzor za CDU – svet nije propao i pored toga što su neke savezne države prešle na politiku legalizacije kanabisa“.

Flensburger tageblat (Flensburg) upozorava da je „krajnje vreme da se konzumenti kanabisa izvuku iz kriminalnog konteksta. Ne da bi kanabis postao legalan, već zato što zabrane ne odvraćaju ljude od konzuma. To što demohrišćanski stručnjak za ekonomiju Joahim Pfajfer legalizaciju dovodi u vezu sa mogućnošću dodatih prihoda od poreza, nije samo legitimno, već i veoma važno. Delovima tog novca bi mogle na primer da se finansiraju nove obrazovne kampanje – slično onome što je već učinjeno u slučaju duvana. I zaista, konzum duvana se bitno smanjio.“

Dnevnik Tagesšpigel (Berlin) se osvrnuo na situaciju u SAD: „Kada bi marihuana bila legalna i regulisana, vlada bi mogla da je oporezuje. Ono što je nekada bilo izvikano kao ilagalna droga, moglo bi da postane privredna grana. Potencijal je poznat, jer otkako je marihuana legalizovana u Vašingtonu i Koloradu tamo su se formirala tržišta dostojna zemlje koja je majka slobodnog kapitalizma. Kolorado se raduje što će godišnje ubirati 16 miliona dolara na ime poreza; u toj saveznoj državi ima oko 500 radnji za prodaju marihuane. U najveće spada Medisin men, preduzeće koje je u gajenje marihuane uložilo tri miliona dolara. Njegove staklene bašte su najmoderije laboratorije kojima se upravlja preko interneta. Strahovanje da će čitava savezna država sada samo još pušiti travu nije se ostvarilo. Naprotiv: konzum se među mladima smanjio sa 25 na 22 procenta.“