Nove sankcije EU Rusiji zbog slučaja Navaljni
13. oktobar 2020.
Nemačko-francuska inicijativa je imala uspeha. Na samitu ministara spoljnih poslova Evropske unije u Luksemburgu odlučeno je da se pripreme sankcije protiv ruskih saradnika tajnih službi koji su umešani u trovanje opozicionog političara Alekseja Navaljnog. Na tome su zajedno insistirali nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas i njegov francuski kolega Žan-Iv Ledrijan.
Navaljni je sredinom avgusta otrovan ruskim bojnim otrovom Novičok. On je potom izlečen u Berlinu.
-pročitajte još: Ko je dovoljno važan da bi bio otrovan?
Kršenje zabrane hemijskog oružja
Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas je izjavio: „Verujem da je izuzetno važno da Evropska unija pokaže jedinstvo kod ovako teškog zločina i kršenja zabrane upotrebe hemijskog oružja. To jedinstvo je EU danas i pokazala“
Prvi čovek briselske diplomatije Žozep Borelj nije još hteo da saopšti pojedinosti o tome na koga će se tačno odnositi zabrana ulaska ili zaplena imovine.
U isto vreme ministri spoljnih poslova zemalja-članica Evropske unije produžili su postojeće sankcije ruskim funkcionerima koji se dovode u vezu s napadom na ruskog dvostrukog agenta koji je radio za zapadne službe Sergeja Skripalja. Taj napad se odigrao 2018. u Velikoj Britaniji. Ruska vlast poriče bilo kakvu umešanost u napade na Skripalja i Navaljnog.
Dalja saradnja sa Rusijom
Nemački diplomatski predstavnici u Briselu nadaju se da će se posle ovakve odluke smanjiti pritisak na Nemačku da zaustavi izgradnju Severnog toka 2 – gasovoda koji će preko Baltika povezivati Rusiju i Nemačku. Navaljni je zahtevao obustavu gradnje kao deo sankcija.
-pročitajte još: Kome uopšte treba Severni tok 2?
Nemačka Vlada se drži svog stava da taj privredni projekat nije ni u kakvoj vezi s trovanjem opozicionog političara. A Evropski parlament, neke zemlje članice Unije kao što je Poljska, ali i Sjedinjene Američke Države, odavno traže zaustavljanje izgradnje Severnog toka 2. Žozep Borelj opominje da se „ne može ukupan pogled na svet redukovati na taj nesrećni događaj sa Aleksejem Navaljnim“. On je dodao da će EU i dalje morati da sarađuje sa Rusijom, jer ona igra važnu ulogu u nekim sukobima.
Primer za to je sukob Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha. Ruski predsednik Putin i francuski predsednik Makron će, naravno, morati da razgovaraju u okviru takozvane „Minske grupe“ o rešenjima za ovaj sukob.
Lukašenka bi trebalo kazniti
U slučaju beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka očito da je i Evropska unija izgubila strpljenje i spremna je da okrene novi list. Borelj kaže da vlasti u Minsku nisu pokazale ni najmanju spremnost da otpočnu dijalog sa opozicijom. Naprotiv, policija i dalje premlaćuje mirne demonstrante, napominje nemački šef diplomatije Hajko Mas.
-pročitajte još: Opozicija u Belorusiji još nema plan
Sada je Evropska unija dala zeleno svetlo da se spremi novi paket sankcija u kojem će biti i Lukašenko. Borelj je naglasio da Lukašenko kao predsednik nema ni osnovni demokratski legitimitet. On je dodao da Brisel zahteva nacionalni dijalog u Belorusiji, uz posredovanje Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i da sankcije neće biti usmerene protiv beloruskog naroda. Najavljeno je da će pomoć biti upućivana direktno nevladinom sektoru i humanitarnim organizacijama, mimo zvaničnog Minska.
Sankcije će stupiti na snagu tek za nekoliko nedjelja jer je potrebna temeljna pravna priprema liste osoba protiv kojih su usmerene sankcije kao i donošenje više formalnih odluka.
Sporne sankcije
Delotvornost takvih sankcija protiv predstavnika vlasti u Belorusiji je upitna. Klara Portela, naučnica na Institutu za bezbednosne studije Evropske unije, smatra da neće biti direktnog ekonomskog učinka sankcija, ali će žigosati ljude koji su na „crnoj listi“. „Radi se o političkom dejstvu sankcija. To je jezgro njihovog delovanja2, kaže Portela i dodaje da postoji mnogo razloga da se i predsednik Lukašenko izloži sankcijama.
Međutim, ta politička analitičarka kaže da se time gube i neke mogućnosti. „Sve dok još nije na listi, može da mu se preti da će uskoro dospeti na nju. Postojale bi mogućnosti za eskalaciju. Pretnje su ponekad efikasnije od samih sankcija“, smatra Portela. Ona objašnjava da do sada Lukašenko nije bio na listi i da je to bila poruka Lukašenku iz Brisela da je dijalog još uvek moguć, a Sjedinjene Američke Države, Kanada i Velika Britanija su ga odavno otpisale.
Ankara provocira
Šef diplomatije Evropske unije Borelj smatra da Kipar ili Grčka ovaj put neće pokušati da odgode ili spreče sankcije. U prvom krugu je Kipar pokušao svojim vetom da nametne i sankcije prema Turskoj. Na prethodnom samitu je Grčkoj i Kipru obećano da će Evropska unija u sporu sa Turskom oko prava na eksploataciju gasa u istočnom Sredozemlju stati na stranu Grčke i Kipra te da će do decembra temeljno preispitati odnose sa Turskom.
-pročitajte još: Grčka i Turska: sukob nije nerešiv
Ankara u međuvremenu opet provocira slanjem broda koji ispituje rezerve gasa u vodama na koje polažu pravo Kipar i Grčka. Evropska unija je kritikovala i otvaranje plaže Varoša na severnom delu podeljenog Kipra, na kojem dominira Turska. Ta plaža je pre 46 godina postala deo „ničije zemlje“ između grčkog i turskog dela Kipra, a sada je dostupna samo turskim Kipranima.
Borelj je izjavio da takvi postupci ne doprinose stvaranju poverenja. On je najavio da će odnosi Evropske unije i Turske uskoro opet biti na dnevnom redu na samitu šefova država i vlada EU. Ali sankcije nisu spominjane – Turska je zvanično još uvek kandidat za ulazak u Evropsku uniju i član Severnoatlantskog pakta.