Novi američki socijalisti

Samo 39 odsto Amerikanaca podržava Donalda Trampa nakon godinu dana provedenih u Beloj kući – to je najniži procenat u poslednjih 40 godina. Ali ni njegovim protivnicima, Demokratama, ne ide ništa bolje. Prema istraživanjima sprovedenim prošle godine, samo 37 odsto državljana SAD podržava Demokratsku stranku.

- pročitajte još: Godina kukanja zbog Trampa

Da bi se videlo ko od toga profitira, mora se baciti pogled na krajnji levi deo američkog političkog spektra. Socijalističke organizacije – dugo bez gotovo ikakvog uticaja, a neke od njih čak i progonjene zbog svojih stavova – beleže porast broja članova otkako je Tramp na vlasti.

Jedna od tih organizacija se po broju novih pristalica izdvaja: reč je o Demokratskim socijalistima Amerike (DSA), organizaciji osnovanoj 1982. godine. Ona je godinama brojala negde oko 6.000 članova. A onda se, za samo dva dana nakon izbora Trampa, DSA priključilo oko hiljadu novih ljudi. Danas ta organizacija ima oko 25.000 članova, tri puta više nego pre predsedničkih izbora. To je čini najvećom socijalističkom organizacijom u SAD nakon Drugog svetskog rata.

„Kada je Tramp izabran, broj naših članova je eksplodirao“, kaže za DW nacionalna direktorka DSA Marija Svart. Takav rast broja članova prema njenom mišljenju, nije samo vid protesta protiv Trampa, već razlog leži i u tome što Demokratska stranka nije u stanju da ponudi nekakvu inspirativnu opoziciju aktuelnom predsedniku. „Naša organizacija je alternativa“, kaže Svartova, „zato što se zalaže za one zajednice koje su Demokrate dugo zanemarivale“.

Šta je to DSA?

DSA nije politička stranka, to je organizacija čiji članovi, većinom volonterski, podržavaju levičarske političare, radničke sindikate ili različite kampanje, recimo one koje se zalažu za uvođenje državnog zdravstvenog sistema. Organizacija koristi za sebe termin „demokratski socijalizam“ kako bi se distancirala od autoritarnog državnog socijalizma kakav je bio u SSSR-u, pre svega u vreme Staljina.

Poznati članovi DSA su recimo filozofi Kornel Vest i Noam Čomski, ali i spisateljica Barbara Erenrajh. DSA sebe doživljava kao krovnu organizaciju, pod čime se podrazumeva da se njeni članovi kreću od umereno levih demokrata, pa sve do krajnje levih lenjinista (sledbenika ruske revolucionarne ideologije s početka 20. veka).

- pročitajte još: Levica, večita opozicija svemu

Na izborima u novembru prošle godine, 15 kandidata koje je podržala DSA osvojili su poslanička mesta u parlamentima u više gradova i saveznih američkih država. Neki od njih kandidovali su se na listi Demokratske stranke, a neki kao nezavisni kandidati. I iako Demokratska stranka i DSA ponekad podržavaju iste ljude, te dve organizacije nemaju uspostavljene formalne odnose. Više članova DSA ocenilo je za DW da Demokrate brinu moguće posledice ukoliko bi podržale DSA. Demokratska stranka, istovremeno, nije odgovorila na zahtev DW da prokomentariše DSA.

Berni Sanders – veliki podsticaj za DSA

Veoma malo američkih političara sebe opisuje kao socijaliste – s jednim značajnim izuzetkom: Berni Sanders. Taj senator koji je 2016. u trci za kandidata Demokratske stranke za predsednika SAD za dlaku poražen od Hilari Klinton, sebe opisuje kao „demokratskog socijalistu“.

- pročitajte još: Pobeđeni pobednik

To što je koristio taj izraz očigledno mu nije naškodilo: istraživanja iz oktobra 2017. pokazala su da je Sanders najpopularniji političar u SAD. S podrškom od 53 procenta, on je jedini političar na nacionalnom nivou iza koga stoji većina Amerikanaca.

Iako nikada nije bio član DSA, Sanders je ipak deo iste tradicije. Margaret Meklaflin, predsednica vašingtonskog ogranka DSA, kaže da je Sanders – namerno ili slučajno – nakon izbora Trampa doveo mnoge ljude do njene organizacije. „Mislim da je DSA privukla mnogo ljudi samo zbog svog imena, samo zbog toga kako je Sanders sebe definisao“.

Široko levo krilo

DSA nije jedina socijalistička organizacija u SAD koja beleži porast broja članova. Brajan Bin iz Međunarodne socijalističke organizacije, kaže za DW da je broj članova njegove organizacije – značajno manje, ali i značajno levlje pozicionirane od DSA – porastao ove godine za 40 odsto. Njihovoj godišnjoj skupštini koja je u julu 2017. održana u Čikagu prisustvovalo je 2.000 ljudi, što je rast od 30 procenata u odnosu na prethodnu godinu.

„Pre svega su mladi ljudi ti koji u pozitivnijem svetlu sagledavaju socijalizam“, kaže Bin.

Povratak tog strašnog socijalizma

Sjedinjene Države su tokom svoje istorije sa socijalizmom imale bremenite odnose. Godine 1920. kandidat Socijalističke partije SAD Judžin Debs osvojio je gotovo milion glasova, ali iz zatvorske ćelije. Pedesetih je američki Kongres, predvođen senatorom Džozefom Makartijem, sproveo čitav niz sudskih procesa protiv američkih socijalista zbog njihovih pravih ili fabrikovanih veza sa Sovjetskim savezom, arhineprijateljem SAD. Socijalisti otada nemaju gotovo nikakav uticaj na američku političku scenu.

- pročitajte još: Opada podrška Donaldu Trampu

Neki analitičari procenjuju da popularnost Bernija Sandersa i nedavni rast broja članova DSA pokazuju da je reč o novoj eri prihvatanja socijalizma u SAD.

„Pamtim osamdesete kada u američkoj politici nije bilo prljavije reči od ’socijalizam’“, kaže za DW dr Džejson Martinek, profesor istorije na univerzitetu u Nju Džersiju. „Danas to više nije tako. Čini se da su Milenijumci, oni koje za razliku od svojih roditelja ili baba i deda ne opterećuje teret Hladnog rata, mnogo otvoreniji za socijalističke ideje.“

I zaista, 51 odsto Amerikanaca koji imaju između 18 i 29 godina, izjavljuju da bi pre živeli u socijalističkom odnosno komunističkom društvu, nego u kapitalističkom ili fašističkom, pokazuje istraživanje iz 2017.

Istoričar Erik Foner sa Univerziteta Kolumbija kaže za DW da je „interesovanje mladih ljudi za socijalizam danas definitivno veće“. Ipak, podseća Foner, socijalizam Bernija Sandersa mnogo je bliži evropskoj socijaldemokratiji nego klasičnom socijalizmu.

- pročitajte još: Srbija živi u hiperrealnosti

„Kada ljudi danas govore o socijalizmu oni pre svega misle na nekakvu poboljšanu verziju ’Nju dila’“, kaže Foner referirajući na talas investicija u infrastrukturu i socijalne službe nakon Velike depresije u SAD tridesetih godina prošlog veka.

Socijalizam posle Trampa

I dok se Demokratska stranka trudi da održi svoje pozicije u borbi sa Republikancima, mnogi socijalisti uočavaju da su oni ti koji sve više osvajaju sledeću generaciju glasača. Za Margaret Meklaflin iz vašingtonskog ogranka DSA, novi socijalistički trenutak vezan je za novu generaciju. „Većina komunista na Tviteru ima manje od 18 godina, njih nikakve emocije ne vezuju za Sovjetski savez“, kaže Meklaflinova.

Za one na političkoj desnici reč „socijalizam“ možda jeste zastrašujuća, ali za mnoge mlade Amerikance ona nema nikakve negativne konotacije. Za levicu su to dobre vesti.

„Polako izlazimo iz hladnog rata“, kaže Margaret Meklaflin.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android