Novi početak za Sofiju i Skoplje?

Glasanje u skopskom parlamentu odugovlačilo se preko noći i završeno je tesnim rezultatom: sa 62 od 120 glasova Dimitar Kovačevski je u ponedeljak (17.1.) izabran za novog premijera Severne Makedonije. „Dosadašnji zamenik ministra finansija mnogima je nepoznat, ali se smatra staloženim političarem – i stoga je bio pravi izbor za svoju stranku, socijaldemokratski SDSM“, piše berlinski Tagescajtung.

Glasanju je prethodila višemesečna kriza: prethodni premijer Zoran Zaev podneo je ostavku – nakon što je SDSM u oktobru pretrpeo velike gubitke na lokalnim izborima – i preporučio Kovačevskog za svog naslednika.

„Kovačevskog i njegov delimično novoimenovani kabinet, koji se sastoji od dvanaest ministara iz SDSM i šest, odnosno tri iz albanskih partija DUI i Alternativa, očekuje veliki posao“, piše nemački list. „Pre svega, važno je prevazići energetsku krizu i obezbediti životni standard, rekao je Kovačevski u svom inauguracionom govoru. Zbog visokih cena energenata, postoji rizik da mnogi ljudi u narednim zimskim mesecima ostanu bez grejanja i struje. Kovačevski je najavio hitnu pomoć od 130 miliona evra. Kao dalje prioritete svog mandata naveo je suočavanje s pandemijom korone, kao i ekonomske reforme.“

-pročitajte još: Šta Bugari u stvari hoće od Makedonaca?

Tagescajtung ističe da „Kovačevski želi i da unapredi odnose sa Bugarskom. Susedna država blokira početak pregovora o pristupanju EU, što je odavno trebalo da počne. Reč je o sporu o jeziku i kulturi Severne Makedonije. Spisak zahteva će verovatno biti problem u utorak kada bugarski premijer Kiril Petkov bude u Skoplju. I Petkov je na funkciji tek nekoliko nedelja i najavio je da će ponovo otvoriti pitanje odnosa sa Severnom Makedonijom.“

Remont u Skoplju

Povodom posete bugarskog premijera Severnoj Makedniji, list Frankfurter algemajne cajtung konstatuje da se tu radi o budućnosti proširenja EU i podseća na istoriju tog procesa i na to da šest zemalja (Severna Makedonija, Albanija, Kosovo, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija) kao svoj glavni spoljnopoltički cilj ima „punopravno članstvo u EU“, uprkos tome što je „proširenje zamrznuto, iz dobrih razloga.“

List iz Frankfurta ukazuje da „nijedna od tih šest zemalja nije ispunila veće i bolnije preduslove“ od Severne Makedonije – radi se sporu oko imena sa Grčkom. „Ali tek što je Atina skinula veto, zemlja je ponovo blokirana: sada Bugarska sprečava Severnu Makedoniju da započne pregovore o pridruživanju EU nizom navodno istorijski zasnovanih zahteva. Na primer, Severnoj Makedoniji više ne bi bilo dozvoljeno da bugarsku okupaciju zemlje tokom Drugog svetskog rata naziva okupacijom, morala bi da prizna bugarske korene makedonskog jezika i da u preambuli ustava navede postojanje bugarske manjine. Takvi zahtevi Sofije nisu novina, ali su u do sada u Evropi bili jedva primećeni, jer su bili u senci Grčkog stava prema Makedoniji, koji je delovao još apsurdnije.“

„Sada Kiril Petkov i Dimitar Kovačevski žele da u Skoplju istraže da li je moguć novi početak. Ako im to pođe za rukom, politika proširenja EU bi barem formalno mogla da bude izvučena iz sadašnjeg ćorsokaka.“

„Destruktivne sile“

O bugarskom premijeru nemački list piše da je „Petkov diplomac Harvarda koji je u politiku došao iz biznisa i koji želi da svoju zemlju vodi u evrozonu“, te da se „ne smatra bugarskim nacionalistom“.

„U intervjuu za bugarsku novinsku agenciju MIA povodom putovanja u Skoplje, on je bio izrazito pragmatičan. Ne radi se o novim deklaracijama, već o rešavanju pitanja koja se tiču svakodnevnice ljudi u obe zemlje, rekao je. Glavni fokus trebalo bi da bude na infrastrukturi. Skoplje i Sofija nisu direktno povezan ni auto-putem, niti prugom. Nema ni avionskih linija. To bi trebalo da se promeni“, prenosi Frankfurter algemajne cajtung.

„Ali, iako se smatra da je Petkov pragmatičar, nije izvesno da će njegovi razgovori u Skoplju biti uvod u preuređenje odnosa.“ Nemački list to objašnjava ovako: „Šef bugarske vlade mora da pokaže mnogo obzira“ prema, kako ih on u intervjuu naziva „destruktivnim silama“, koje „deluju u obe države protivno duhu dobrosusedskih odnosa“.

„Pojedini posmatrači nisu sigurni u kojoj meri Petkov zapravo želi ili je u stanju da se distancira od takvih destruktivnih sila. Bugarski istoričar Rosen Milev, koji oštro kritikuje nacionalistički odnos Bugarske prema Severnoj Makedoniji, skreće pažnju na kontradikciju. Iako Petkov, u skladu s nacionalističkim konsenzusom u Sofiji, zahteva da se u ustavu susedne države prizna postojanje bugarske manjine u Severnoj Makedoniji, on odbija da govori o pitanju makedonske manjine u Bugarskoj. Ali s takvim pragmatičnim stavovima Milev je u svojoj zemlji u manjini, a to bi bio i Petkov – da je uopšte hteo da ih zastupa“, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.

Priredila Dijana Roščić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.