Novi premijer Boris Džonson?

Kada je Boris Džonson u februaru najavio da će da podrži kampanju za izlazak Britanije iz Evropske unije, debata je istog trenutka postala drugačija. Džonsona vole, kako javnost, tako i članovi Konzervativne partije. Kada je on, kao jaka ličnost političkog establišmenta zvanično stao na čelo zagovarača bregzita, kampanji je dao težinu koju ona do tada nije imala. Njeni zagovarnici su, naime, bili prilično marginalne političke ličnosti poput Najdžela Faraža i Džordža Galoveja.

Premijer Dejvid Kameron nedeljama je ubeđivao Džonsona da se zajedno sa vladom bori za ostanak zemlje u EU. Ankete su ranije pokazale da će, ako Džonson stane uz protivnički tabor, rezultati biti umnogome drugačiji. Upravo to se i dogodilo.

„Za razliku od mnogih drugih političara on govori jasno i dopire do ljudi svih političkih ubeđenja“, kaže Adam Binkov, zamenik urednika internet-portala politics.co.uk. „On nije tipičan političar. Govori stvari koje drugi ne žele. Nekada doduše 'puca sam sebi u nogu', ali čovek ga ne zaboravlja. Ljudi ga poznaju i on je najomiljeniji političar u Velikoj Britaniji.“

Mnogi su uvereni, kaže Binkov, da je Džonsonova odluka da povede tabor onih koji su za bregzit bila oportunistički, šahovski potez. Binkov smatra da se kod Džonsona nije radilo o istinskom ubeđenju, već je time prvenstveno želeo da poboljša sopstvene šanse u nameri da postane šef konervativaca.

Sada, kada su Britanci zaista glasali za bregzit i premijer Kameron podneo ostavku, u ovom trenutku kao najizgledniji kandidat za premijera važi upravo Džonson. Ali, ko je taj zagonetni političar i šta ga čini tako popularnim?

Tip pobednika

Pre nego što je ušao u politiku Džonson je imao uspešnu novinarsku karijeru. Pisao je za „Tajms“ i „Dejli telegraf“, a 1999. prešao je na mesto urednika u konzervativnom magazinu „Spektator“. Novinarstvo je napustio 2001. i prešao u politiku – postaje poslanik u parlamentu. Ali i dalje je pisao kolumne. Čak je i u vreme dok je bio gradonačelnik Londona znatno više zarađivao od novinarstva, nego kao političar. Nakon osam godina provedenih na mestu gradonačelnika, 2015. se povukao u Donji dom britanskog parlamenta.

Džonson je svoje ime stvorio smelim primedbama i uvrnutim humorom. Mnogima je to prijemčivije od često bezbojnih političara u Vestminsteru.

„Ako glasate za Torijevce, onda će vaša žena dobiti veće grudi, a vaše šanse da postanete vlasnik BMW-a M3 će porasti“, rekao je 2005. godine tokom izborne kampanje za Donji dom. Na nezaboravnom video-snimku koji su na internetu videli milioni ljudi, vidi se kako se Džonson zaglavio na žičari tokom Olimpijskih igara u Londonu 2012.

„Jednostavno je harizmatičan“, ocenjuje politički analitičar Džejms Bladvort. „U njegovoj partiji su toga itekako svesni. Boris je jednostavno tip pobednika. Ali, on veoma dobro svira i na ideološkoj klavijaturi stranke – što je vrlo retka kombinacija.“

Kada je Džonson 2008. potukao laburističkog kandidata Kena Livingstona u trci za gradonačelnika Londona, to je bila prva velika pobeda konzervativaca nakon 1997, dakle pre nego što se Toni Bler trijumfalno uselio u Dauning strit. Džonson je pobedio Livingstona i 2012. i tako učvrstio svoju reputaciju pobednika.

Uprkos njegovim često šašavim ispadima, njegovoj neurednoj frizuri i sklonosti ka neprimerenim primedbama, već dugo se spekuliše da će Džonson potisnuti Kamerona kao đaka elitnih univerzitetskih gradova kao što su Iton i Oksford.

Vicevi ne priliče premijeru

No, tu su i mnogi koji njegovo delovanje dovode pod znak pitanja. U vreme dok je bio gradonačelnik Londona skočile su cene javnog prevoza, a došlo je i do više sporova oko tarifinih ugovora sa sindikatima.

„Kada se pogledaju njegova dva mandata mora se reći da nije mnogo postigao“, smatra Binkov. „Na poslednjim izborima nije mnogo obećavao. Njegov izborni program bio je prilično mršav. Tokom poslednje četiri godine u gradskoj većnici vladala je neka vrsta zastoja. Moglo bi da se kaže da je on bio mnogo više zaokupljen drugim stvarima, na primer pisanjem knjiga.“

Kada se povukao sa mesta gradonačelnika, najveći broj listova objavio je njegove brižljivo skupljane izreke. Iako su neke od njih veoma omiljene, one možda ipak ne odgovaraju jednom premijeru. Tako je Džonson nedavno ocenio da je Portsmut, grad u južnoj Engleskoj, izjavio da tamo ima „previše droge, previše debelih, previše neuspeha i previše laburističkih poslanika“.

„Uveren sam da on ne bi bio dobar premijer“, kaže Džejms Bladvort. „Kada je čovek predsednik jedne stranke onda ne može baš tako lako da napreduje sa vickastim opaskama.“