Novi Sad: grad mostova hoće da gradi mostove

U zgradi na Trgu slobode 3 u centru Novog Sada, u kancelariji fondacije „Novi Sad 2021“, rade mladi ljudi. Usredsređeni su na svoje računare. Nameštaj je funkcionalan, ali istovremeno i stilski lep. Takav enterijer čovek zamišlja u start-ap preduzećima negde u Evropi.

Ostale su još samo dve nedelje do trenutka kad će drugi po veličini srpski grad postati Evropska prestonica kulture – zbog pandemije će sve početi godinu dana kasnije, umesto 2021. biće to 2022.

Predsednik Fondacije Nemanja Milenković dočekuje nas u prostoriji za konferencije. Taj četrdesetčetvorogodišnji programski menadžer odmah prelazi na stvar: „Poruka glasi: Za nove mostove! To je poziv na akciju, ali i vizija“.

-pročitajte još: Novi Sad između kulture, novca i politike

Od Austrougarske, do rušenja mostova

Novi Sad se nalazi u srednjem toku Dunava, najveće evropske reke. On je glavni grad pokrajine Vojvodine, gde pored Srba žive na desetine drugih nacionalnosti. Novom Sadu, čije je latinsko ime Neoplanta, austrijska carica Marija Terezija je 1748. dodelila titulu slobodnog kraljevskog grada. Njeni podanici će ga potom zvati na svojim maternjim jezicima – Nojzac na nemačkom, Ujvidek na mađarskom i Novi Sad na srpskom.

Do 1918. Novi Sad je bio deo Austrougarske monarhije, što ga do danas prožima. Tri mosta su izgrađena preko Dunava. U bombardovanju Severnoatlanskog pakta, u proleće 1999. ti mostovi su bili razoreni. Zapadna vojna alijansa prisilila je tadašnjeg srpskog vrhovnog zapovednika vojske Slobodana Miloševića da napusti Kosovo čije su većinsko stanovništvo Albanci.

Mostovi, koji su u međuvremenu ponovo izgrađeni, predstavljaju i ono što povezuje, podvlači Milenković.

Šezdeset miliona evra

S budžetom od 60 miliona evra Novi Sad koji ima oko 240.000 stanovnika, pripremio je ambiciozan program. U njemu su obrađene teme kao što su migracije, žene u umetnosti, budućnost Evrope. „Do kraja 2022. imaćemo 5.000 evropskih umetnika kod nas“, kaže Milenković, ne krijući ponos.

Na otvaranju 13. januara – za srpsko-pravoslavnu novu godinu – Dragan Živadinov, slovenački avangardni umetnik, predstaviće svoj spektakl na otvorenom pod nazivom „Zeniteum“. Naziv označava povezanost s avangardnim jugoslovenskim časopisom iz dvadesetih koji je, najpre u Zagrebu, a potom u Beogradu, izlazio pod imenom „Zenit“. Nemačko-francuski pesnik Ivan Gol (1891-1950) imao je živ kontakt sa „zenitistima“, koji su bili izuzetno povezani s drugim umetnicima na međunarodnom planu.

Izgleda da pandemija nije izbacila iz ravnoteže realizatore programa. „Ona je veliki izazov, ali mi smo sticali iskustva“, kaže Milenković, koji je inače i jedan od suosnivača muzičkog festivala „Egzit“.

Srbija je imala samo jedno totalno zatvaranje u proleće 2020, a potom uglavnom blage mere. U Novom Sadu su predstavljeni brojni pretprogramski sadržaji u vezi s godinom koju će grad provesti kao kulturna prestonica Evrope.

Ipak, zaoštravanje pandemijskih mera trenutno sa ne može isključiti. Negde uoči katoličkog Božića kod putnika koji su se vraćali iz Afrike ustanovljen je soj virusa Omikron.

Nezavisna scena ima primedbe

Kritičari programa koji je pripremljen tvrde da su organizatori stavili sve na kartu privida umesto na održivost, na efekat umesto na dubinu. Prema njima, predsednik Fondacije je možda odličan marketinški stručnjak, ali uz njega nije nijedan kompetentan umetnički direktor. Dobar deo nezavisne umetničke scene u Novom Sadu nikako da se zagreje za projekat evropske prestonice kulture.

„Četiri godine smo sa njima diskutovali – uzalud“, kaže Zoran Pantelić, osnivač novosadskog „Centra za nove medije_kuda.org“. „Oni su više zainteresovani za umetnost kao prezentaciju nego za umetnost kao produkciju“.

Milenković odbija takve prigovore, navodeći da su napuštene fabričke hale i magacini renovirani do stanja bezbednog za rad. „Sve to stavljamo kulturi na raspolaganje“, kaže on i dodaje da su nezavisnoj sceni vrata otvorena. Ostaje da se vidi da li će različita shvatanja kulture naći zajednički jezik.

Pored Novog Sada, 2022. godine su još dva grada evropske prestonice kulture: Eš sir Alzet, sa 36.000 stanovnika, drugi po veličini grad u Luksemburgu, i drugi po veličini litvanski grad Kaunas sa preko 300.000 stanovnika.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.