Novogodišnja noć u barutu i dimu
30. decembar 2017.
Doček Nove godine košta. Košta mnogo. Svake godine u ovo vreme Nemci u vazduh ispale sto do dvesta miliona evra. I to nije sve. Sa svakom raketom, ka nebu odlazi i opasna eksplozivna mešavina.
- pročitajte još: Opekotine kod dece – ožiljci i traume ostaju
Srce raketa čine pirotehničke supstance. „One se sastoje od otprilike sedamdeset i pet odsto kalijum-nitrata, petnaest odsto uglja i deset odsto sumpora“, objašnjava Ginter Klajn-Zomer, hemičar i pirotehničar. Po potrebi se još dodaju jedinjenja bakra, barijuma ili stroncijuma koji vatromete boje u plavo, zeleno ili crveno. Sve te hemikalije, za čiju proizvodnju se inače koristi mnogo energije, sagore u samo jednom trenu.
Klajn-Zomer na univerzitetu u Kelnu drži predavanje pod nazivom „Hemija i pirotehnika. Dobro je posećeno, naravno, jer vatromet fascinira mnoge, a ne samo hemičare. I to interesovanje nije od juče. Prve petarde pucale su još u vreme kineske dinastije Sung (960-1270). Monah Li Toam važi za izumitelja vatrometa. U početku je najvažnija bila buka, a mnogo manje svetlosni efekti.
Duga istorija vatrometa
Umetnost vatrometa dalje se razvila u Italiji, u kasnom 14. veku. Dok je vatromet zvani „hana-bi“ („cveće od vatre“) u Japanu bio umetnička forma koja je služila za verske svrhe, u Evropi se vatromet upotrebljavao na političkim i sličnim manifestacijama. Prvi vatromet u Nemačkoj priredio je 1506. godine car Maksimilijan I na Bodenskom jezeru.
Danas su povodi za vatromete različiti – pre svega Nova godina ili praznici, ali i manifestacije kao što su veliki sportski događaji, cirkuske predstave, festivali.
Visok nivo štetnih čestica
U Nemačkoj je 2016. godine samo zbog vatrometa u atmosferu emitovano 5.000 tona čestica (PM10), pokazuju podaci Saveznog ureda za okolinu (UBA). To je oko 17 odsto godišnje količine štetnih čestica izduvnih gasova. Pritom se većina oslobađa u roku od samo sat ili dva, tokom novogodišnjeg vatrometa, i to pre svega u velikim gradovima. Te sićušne štetne čestice nisu vidljive golim okom. „Dokazano je da upravo one naročito štete zdravlju“, navodi nemačka UBA.
Proizvođači pirotehnike, naravno, to ne vide tako crno. Zagađenje nastalo od izduvnih gasova, kaže Fric Keler, savetnik za pitanja zaštite okoline u nemačkom Savezu pirotehničke industrije (VPI), ne može se, kaže, porediti sa vatrometom. Čestice koje se tokom novogodišnje noći oslobađaju u vazduhu, sležu se u roku od samo nekoliko sati. „Uostalom, štetne čestice koje proizvode automobili ne mogu da se porede sa onima od vatrometa“, ističe Keler. Kod dizel-vozila te čestice se najvećim delom sastoje od čađi, koja u sebi u priličnoj meri sadrži toksične supstance, recimo policiklični aromatični ugljovodonik. One se praktično nagomilavaju oko čađi i tako završavaju u atmosferi.“ I UBA upozorava na opasnost od tih čestica koje se ne talože samo na tlu i biljkama, već su opasne i za ljude, jer su kancerogene.
„Čestice koje se oslobađaju tokom vatrometa sastoje se pre svega od soli. To nije isto što i hemija“, kaže Fric Keler. Kada na primer sagoreva barut, stvara se kalijum-karbonat. „On brzo privlači vlagu, povezuje se i nestaje iz atmosfere“. Nekada su se kalijumove soli i pirotehnika koristili kao đubrivo ili za zaštitu biljaka od mraza. Po pravilu, dan nakon novogodišnje noći u vazduhu više nema štetnih materija.
Kratkotrajno opterećenje
Brzina kojom se štetne čestice nakon vatrometa povlače, zavisi od više faktora: snažan vetar doprinosi njihovom bržem uklanjanju. I Klajn-Zomer potvrđuje da od visoke koncentracije štetnih čestica u novogodišnjoj noći, već 2. januara malo šta ostaje. A kakvi su podaci kada je reč o pirotehnici i zaštiti okoline? „Svaki Nemac sa vatrometom u proseku proizvede 25 grama ugljen-dioksida, a vožnjom automobila ili grejanjem 33.000 grama. To znači da je novogodišnja noć daleko bezazlenija.“
Ali onaj ko u Novu godinu želi da uđe vodeći računa o zaštiti životne sredine, trebalo bi da odustane i od vatrometa i da jednostavno uživa u raketama drugih. Uostalom tako se stvara i manje smeća.
Problem i smeće i buka
Nakon novogodišnjeg vatrometa ostaju velike količine đubreta. Šezdeset do 75 odsto pirotehničkih sredstava čine karton, drvo, glina i plastika – sve ono što 1. januara nalazimo na ulicama, u dvorištima ili na krovovima. „Naravno da nastojimo da vodimo računa o okolini, ali na to utiču pre svega zakonski propisi“, kaže Klaus Gocen iz Saveza pirotehničke industrije. „Pakovanje pirotehnike mora biti bezbedno, a poklopac na raketama je obavezan“.
Zaštiti životne sredine i zdravlju doprinosi i trend upotrebe „optičkih vatrometa“. Glasne petarde i druga pirotehnička sredstva ne štete samo sluhu ljudi, već mogu da uplaše ili izazovu paniku među životinjama.
Gocenu su omiljeni vatrometi koji su napravljeni u jednom paketu. Kod njih je dovoljno samo jedno paljenje i zatim kreće lančana reakcija. Time se stvara manje smeća, jer se sve ukloni jednim potezom. A što je najvažnije, ta vrsta vatrometa je i bezbednija.
U prvom redu bezbednost
Bezbednosni aspekat posebno je važan i Ginteru Klajnu-Zomeru. Više puta u toku predavanja na univerzitetu on naglašava: „O tome se ne vodi dovoljno računa!“
Posebno kritikuje to što je uz upotrebu pirotehnike za Novu godinu vezan i problem sa alkoholom. Prilikom aktiviranja raketa obavezno je poštovati pravilo o udaljenosti od najmanje osam metara. „Ali mislim da je i to premalo. I tako može doći do teških povreda“, kaže Klajn-Zomer. Pa ni čišćenje nakon vatrometa tom pirotehničaru nije omiljeno. Ali i to je deo posla.