NZZ: Proširenje EU je mrtvo, Makronova ideja „osvežavajuća“
14. maj 2022.
Emanuel Makron, predsednik Francuske koja trenutno predsedava EU, ove sedmice je predstavio viziju koja je naišla na podeljene reakcije. U njoj ima mesta za Srbiju i ostale zemlje regiona, ali i Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju pa i Veliku Britaniju.
One ne bi bile punopravne članice EU, već deo šire i labavije „Evropske političke zajednice“ koja bi usklađivala bezbednosnu, energetsku ili saobraćajnu politiku sa EU.
Ugledni švajcarski list Noje cirher cajtung pojašnjava zašto Makronovu ideju drži „osvežavajućom“: „Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je otvorila Ukrajini pristupnu perspektivu. Ali takva obećanja je nemoguće ispuniti u dogledno vreme. Ionako je trenutna politika proširenja EU praktično propala.“
„Države poput Srbije, Albanije i Turske godinama važe za zvanične pristupne kandidate. Ali, Brisel time jaše mrtvo kljuse – ove zemlje su daleko od ispunjavanja kriterijuma“, ocenjuje NZZ.
„U interesu Evrope bi bilo jasnije razlikovanje kruga država koje delimično tesno sarađuju sa EU, a nisu članice. U Srbiji i drugde, gde je Brisel izgubio uticaj, kroz brešu nadiru autoritarne države poput Kine i Rusije“, dodaje list.
Podseća se da je početkom meseca na sličnom tragu kao Makron bio i austrijski kancelar Aleksander Šalenberg koji je tada za Fajnenšel tajms rekao da u zemljama poput Ukrajine i Moldavije ne može biti vakuuma: „Ili će tamo biti naš model, ili model nekog drugog“, rekao je on.
Navodeći da ideja Evrope u više koncentričnih krugova, ili Evrope u više brzina nije nova, NZZ piše da je danas vreme za tu debatu konačno sazrelo. „Makron i Šalenberg daju odgovore na strateški izazov koji je donela Putinova invazija na Ukrajinu. Ako EU zbilja hoće da bude geopolitički igrač, mora da nađe novi pristup.“
priredio N. Rujević
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.