O migracijama samo na osnovu činjenica
29. septembar 2017.
Izveštaj organizacije „Maltezer“ na 112 stranica rezultat je nezavisnih naučnih analiza o migraciji i „odraz je dugogodišnjih iskustava organizacije u pomoći izbeglicama“, izjavio je Karl Princ cu Levenštajn iz berlinskog predstavništva te humanitarne organizacije na predstavljanju Izveštaja o migraciji. On se pri tom prvenstveno založio za manje emocija u raspravama o toj temi. Zato je i izveštaj objavljen pod naslovom: „Činjenice umesto odraza raspoloženja“. Ipak, Princ cu Levenštajn ističe da emocije nisu same po sebi nešto negativno: „Ko još ne želi da ga dirne sudbina ljudi u nevolji?“ S druge strane, kaže predstavnik organizacije „Maltezer“, mnogi ljudi dozvolili su sebi da ih „obuzme strah da će Nemačku preplaviti stranci“.
Lars Peter Feld, direktor instituta „Valter Ojken“ koji je bio zadužen za naučni deo izveštaja, svoje izlaganje započeo je napomenom da je „Nemačka bila i jeste useljenička zemlja“. Kao dokaz za to on se pozvao na nemačku istoriju koju su nakon Drugog svetskog rata obeležile različite izbegličke i doseljeničke faze. Feld je istakao da su ta iskustva pokazala da je za uspešnu integraciju odlučujuće „prisustvo na tržištu rada“.
Kriminal: razlike u odnosu na zemlju porekla
Feld ukazuje da se pre svega doseljenici iz neevropskih zemalja nisu dobro snašli na nemačkom tržištu rada. Kao glavne prepreke naveo je nepoznavanje jezika, loše obrazovanje i probleme s priznavanjem svedočanstava i diploma. „Ako preciznije sagledamo vreme dolaska izbeglica tokom 2015. i 2016. godine“, ukazuje Feld, onda je za očekivati da će ti ljudi, „s obzirom na svoje obrazovanje i kvalifikacije, pre biti angažovani za pomoćne poslove, a ređe za neke ’više’ delatnosti“. Feld se nada da će ubrzavanje postupaka o dodeli azila doprineti i bržoj integraciji na tržištu rada.
Feld takođe ističe i to da je danas manje kriminala nego pre 20 godina. Udeo osumnjičenih ljudi stranog porekla je doduše s jedne trećine iz 1993. godine porastao na 40 odsto u 2016, ali naučnik napominje da u tu statistiku ulaze i kršenja propisa o azilu i strancima, dakle dela koja nemački državljani po prirodi stvari ionako ne mogu da počine.
„Ne može jednostavno da se tvrdi da je dolazak izbeglica imao znatan uticaj na rast kriminala u zadnje dve godine“, naglašava Feld. Ipak, on dodaje i to da postoje znatne razlike među počiniocima s obzirom na zemlju njihovog porekla. Tako je 11 odsto osumnjičenih bez nemačkog pasoša poticalo iz zemalja Magreba – iako oni čine samo dva odsto od ukupnog broja doseljenika. A doseljenici iz Sirije, Iraka i Avganistana su, s obzirom na njihov broj, ređe činili krivična dela nego ljudi iz drugih zemalja.
„Oni koji dolaze moraju dobro da se integrišu“
Na pitanje o gornjoj granici sposobnosti Nemačke da primi izbeglica, Feld odgovara: „Uopšte nisam za gornju granicu.“ Karl Princ cu Levenštajn upućuje pak da je za to nadležna politika i ističe da se mora omogućiti pravo da se raspravlja o određivanju gornje granice: „Politička je, a ne naša odluka kako će se to sprovoditi.“ Princ cu Levenštajn naglašava da je pri tom najvažnije da se ljudi koji dođu „zaista razumno“ integrišu.
Kako bi to trebalo sprovesti i da li će to uspeti – u organizaciji „Maltezer“ će i dalje pažljivo da prate. U toj humanitarnoj organizaciji uvereni su da će migracija i dalje ostati veliki društveni izazov. I zato će i dalje, s obzirom na svoje dugogodišnje iskustvo, „svojim objektivnim izveštajima da doprinose raspravi“.