O tome se neće dalje zvanično raspravljati u Briselu

Koliko je Zapadni Balkan još rovita regija, i dalje sklona brzoj destabilizaciji zbog još otvorenih rana iz prošlosti, a koje se politički korektno danas nazivaju „otvorena bilateralna pitanja“, pokazala je informacija o jednom tekstu, koji se, zbog svog nezvaničnog karaktera ne može nazvati ni dokumentom, pa čak ni papirom. Takozvani „non pejper, bez zaglavalja i potpisa, pripisan je od strane medija slovenačkom premijeru Janezu Janši. On je svojim ambivalentnim stavom niti priznavanja, niti demantija, dalje podstakao iskru koja je, kako smo već ranije bili svedoci, brzo „zapalila” čitav region, a prenela se, sasvim očekivano, i preko granica EU.

Tekstom se predlaže „završetak raspada Jugoslavije“ odnosno „finalno“ pomeranje granica na Zapadnom Balkanu u cilju stvaranja raskomadane, ali „održive i funkcionalne“ Bosne i Hercegovine, Albanije sa priključenim Kosovom i delovima Severne Makedonije, Srbije sa priključenom Republikom Srpskom.

-pročitajte još: Nezvanični papiri, opasne ideje

Iz institucija EU do ovoga trenutka nisu potvrdili prispeće takvog teksta u Brisel i verovatno nikada neće. Zvanični Brisel samo je ponovio svoju poziciju da „ništa ne bi trebalo da se menja kada su u pitanju granice na Zapadnom Balkanu“.

„Treba da se radi na regionalnom pomirenju i saradnji, što je i logika evrointegracionog procesa. Sva otvorena pitanja među državama trebalo bi rešavati u procesu koji ne zalazi u opasne teritorije, a koji se oslanja na EU zakone i principe“, poručio je portparol EU, Peter Stano.

Da je „crtanje novih granica opasan put“, a „regionalno pomirenje i saradnja ključ za mir, demokratiju i prosperitet“ na Zapadnom Balkanu, ponovio je i nemački državni sekretar za Evropu, Mihael Rot.

Iste poruke stigle su i iz Evropskog parlamenta, odakle izvestilac za Srbiju, Vladimir Bilčik, poručuje da je „menjanje granica i teritorija je opasan put u eksplozivnu prošlost“ regiona.

Opasni kompromisi

Međutim, da pojava tog teksta nije slučajna, da to ima svoju predistoriju i da postoje ljudi koji vide rešenje svih problema na Zapadnom Balkanu u promeni granica, za DW ukazuju Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost i Bodo Veber iz berlinskog Saveta za demokratizaciju politike. U razgovoru za DW oni podsećaju da je razmena teritorija ne tako davno već bila tema u regionu i u EU kada se 2018. godine govorilo o razmeni teritorija između Srbije i Kosova.

„Ovakve stvari stalno iskaču. One su bile prisutne i tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Ali treba imati na umu i razlog koji je doveo do tih ratova. Zato je veoma opasno verovati da promene granica, koje bi vodile i u etničke razmene, mogu dovesti do rešenja na Zapadnom Balkanu“, kaže Štiglmajer.

Ona smatra da je pojava takve ideje u ovom trenutku neka vrsta probnog balona koji je tu da bi se videla reakcija zemlja-članica EU i da se vidi da li je to put kojim se može ići. „Moje je mišljenje da to definitivno nije put, jer bi tako samo došlo do konflikta, a zatim i oružanog sukoba u svim pogođenim zemljama Zapadnog Balkana“, naglašava analitičarka iz Brisela.

Bodo Veber ukazuje da je prethodne četiri godine čitavom regionu pretila destabilizacija zbog ideje o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, a da se sada napravio „novi otvor“ koji pretnju prebacuje na teritoriju BiH.

„U prethodne četiri godine primetna je dinamika ’opasne stranputice’ nekih predstavnika EU i SAD koji pregovaraju u regionu Zapadnog Balkana, a koji su prvo, fokusirajući se na pregovore Srbije i Kosova, pretili stabilnosti čitavog regiona s ludom idejom razmene teritorije. Zatim su u BiH, van pažnje, uspeli da dogovore ’prljav sporazum’ o etničkoj podeli na lokalnom nivou, tzv. Mostarski sporazum. Sve to pokazuje da su naši zapadni pregovarači u kriznim situacijama skloni sklapanju bilo kakvog dogovora, što znači i loš kompromis sa opasnim regionalnim agendama koji bi išao na ruku nacionalnim liderima na Zapadnom Balkanu“, zaključuje Veber.

-pročitajte još: Zabrinutost u Sarajevu

Radikalan dokument

Iz Evropske inicijative za stabilnost Aleksandre Štiglmajer podsećaju na činjenicu da su, u procesu rešavanja „kosovskog pitanja“ neki od lidera EU podržali opciju „bilo kog rešenja oko kojeg se dve strane dogovore“. Dodaju i da navodni slovenački „non pejper“ ide „mnogo radikalnije“, bez prethodne konsultacije sa zemljama koje su njime pogođene.

„Ne mislim da bi ni BiH, ni Severna Makedonija, ni Kosovo na to pristali. Možda Albanija, ali to bi značilo njeno napuštanje EU-puta“, kaže Štiglmajer.

Istovremeno, albanski premijer, Edi Rama, jedini je potvrdio je da je i video dokument i da je o „ideji“ razgovarao sa slovenačkim premijerom.

Analitičari iz Brisela i Berlina saglasni su u stavu da za takvu „ideju“ ni izbliza ne postoji većinska podrška.

„Ako takav dokument, u tom obliku kakav je objavljen u medijima, postoji, to bi pokazalo da gospodin Jašna u svojoj radikalnosti zapravo više deluje kontraproduktivno za promovisanje svoje ideje. Verujem da je ovo vrlo surov način lobiranja za tako opasne ideje, ako je zaista istinit i autentičan dokument“, kaže Bodo Veber za DW.

On dodaje da se nada da će novonastala situacija pobuditi države EU da daju „više kontre“ opasnom načinu pregovaranja predstavnika EU, konkretno u BiH, u ovom trenutku.

„Ti pregovori prete daljom etničkom podelom BiH i to pod patronatom EU i SAD, ali čak i raspadom zemlje i destabilizacijom čitavog regiona, što bismo isto doživeli da je sklopljen sporazum o razmeni teritorija između Kosova i Srbije. Pretnja je realna od prljavih i netransparentnih pregovora evropskih predstavnika, a manje od tako otvorenog zastupanje etno-nacionalističkih ideja tipa famoznog non pejpera iz Ljubljane“, zaključuje Veber.

Test bez uticaja i politika bez „buđenja“

Tekst oko kojeg se digla prašina na Zapadnom Balkanu i širom EU, navodno je dostavljen predsedniku Evropskog saveta, Šarlu Mišelu, kao deo najave prioriteta koje će Slovenija zastupati kada od sredine godine preuzme mesto predsedavajuće Savetu EU.

Da posle dobijenih reakcija slovenački premijer neće nastaviti sa insistiranjem na sličnim idejama, i da ne bi trebalo očekivati bilo kakav radikalni zaokret u politici EU prema Zapadnom Balkanu, smatra Alkesandra Štiglmajer. „Ne verujem da bi ovo moglo da bude baza za bilo kakvu novu politiku EU prema Zapadnom Balkanu. Većina zemalja-članica podržavaju multietničke države zasnovane na ljudskim i građanskim pravima. O tome se neće dalje zvanično raspravljati u Briselu“, kaže Štiglajer. Ali i dodaje:

„Novi zamah u politici EU prema Zapadnom Balkanu je neophodan, ali ne vidim da postoji stvarni poziv na buđenje. Doklegod se situacija na Zapadnom Balkanu bude ’provlačila’, možda ne baš na zadovoljavajući način, ali svakako bez konflikata, zemlje-članice EU to neće gledati kao prioritet“.

Štiglajer u razgovori za DW poziva EU da konačno ponudi Zapadnom Balkanu „nešto stvarno kredibilno“, uključujući i funkcionalniji proces pristupanja, „na čemu i ka čemu“ bi Zapadni Balkan trebalo da radi. „U suprotnom, plašim se da će doći do konflikata. Dve posebno problematične situacije su ona između Srbije i Kosova i ona u Bosni i Hercegovini“, zaključuje Aleksandra Štiglmajer.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.