Obavezna vakcinacija protiv korone za sve?

Prema novim propisima, zaposleni u zdravstvenim ustanovama i centrima za negu moraće da dokažu da su primili vakcinu ili da su preležali virus. Samo negativan test više neće biti dovoljan. Oni od marta neće moći da rade ako se ne imunizuju protiv korona virusa. Lauterbah je magazinu Špigel ranije rekao da će država kršenje mera kažnjavati novčano.

Takođe je odlučeno da se dozvoli da, uz adekvatnu obuku, ljude mogu da vakcinišu i farmaceuti, stomatolozi i veterinari. Vakcinu mogu davati u svojim porostorijama, ako odgovaraju, ili se mogu priključiti mobilnim ekipama.

Izmene zakona o zaštiti od infektivnih bolesti predložila je vladajuća koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala, ali podržala ih je i konzervativna demohrišćanska opozicija. Izmene je u Bundestagu podržao 571 poslanik, protiv je bilo 80, a 38 je bilo uzdržanih. Druga komora nemačkog parlamenta, Bundesrat, kasnije je na hitnoj sednici odobrila zakonske izmene.

„Prvi cilj nam je da zaštitimo stanovništvo od zaraze. Uradićemo sve što možemo da krizu što brže privedemo kraju", rekao je poslanicima novi ministar zdravstva Karl Lauterbah.

„Vlada će na tome tesno sarađivati sa konstruktivnim delom opozicije. Pandemija je zadatak svih nas i nije prilika za međpartijske obračune. Sada imamo instrumente da slomimo talas delte i da se što možemo bolje pripremimo za talas omikrona."

Obaveza vakcnisanja za sve?

Nova nemačka vlada ne isključuje ni uvođenje obaveze vakcinisanja - za sve. Pravno i etički to bi bilo legitimno, ali, istoričar medicine Malte Tiezen u razgovoru za DW - savetuje da se to ne čini.

Rasprava o vakcinaciji je uvek je bila politički obojena, kaže on: „Kod vakcinacije se nikad nije radilo samo o injekciji, nego uvek i o pogledu na svet."

Jer, radi se o sopstvenom telu, društvenom okruženju i državi. Žučne rasprave nisu nove. „Još pre 200 godina o vakcinaciji su prepiralo i intenzivno politički raspravljalo", kaže Tizen. Brojni argumenti i stereotipi koji su se tada koristili čuju se i danas.

Godine 1874. stupio je snagu takozvani Carski zakon o vakcinaciji (Reichsimpfgesetz) jer su u Evropi harale velike boginje. Vakcinisanje protiv boginja postalo je obavezno. Ali, o tome se žučno raspravljalo.

U modi je bio takozvani pokret životne reforme - lečiti prirodnim sredstvima, uz pomoć Sunca ili specijalnih dijeta. Prve organizacije protivnika vakcinacije osnovane su još 1869. u Lajpcigu i Štutgartu, pet godina pre Carskog zakona Savez za borbu protiv obavezne vakcinacije vrlo brzo je imao 300.000 članova.

Za njih su vakcine bile „đavolja stvar", nešto „veštačko, hemijsko, što se ubrizgava u telo", kaže Malte Tizen. „A to je i objašnjenje zašto oštra kritika vakcinisanja postoji i danas u alternativnim krugovima u Nemačkoj."

Rigidno mešanje u privatno sferu

Tizen je iznenađen što je rasprava o obaveznoj vakcniaciji tako brzo dobila na intenzitetu. Možda je razlog to što u međuvremenu mnogi Nemci zagovaraju da se ta obaveza uvede. U najnovijem ispitivanju javnog mnjenja ARD-DeutschlandTrend 71 posto se izjasnilo - za opštu obavezu vakcinacije.

Ali, Tizen preporučuje da se to ne čini. To je „rigidno mešanje u privatnu sferu" koja se teško može opravdati.

Opšta obaveza vakcniasanja protiv velikih boginja, koja je u Saveznoj Republici Nemačkoj važila do 1976. predviđala je čak prisilno vakcinisanje. Ali, činovnicima u ministarstvu je „brzo postalo jasno da je to krajnje kontraproduktivno" i da to vodi masovnim protestima.

Obavezno vakcinisanje - poslednje sredstvo

I brojni pokrajinski ministri unutrašnjih poslova i zaštitnici ustavnog poretka upozoravaju na opasnost daljnje eskalacije.

Zabrinuta je i Svetska zdravstvena organizacija. Regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge kaže da je obavezna vakcinacija „apsolutno poslednje sredstvo". On je u apelovao na zemlje da ga primenjuju samo „ako su iscrpljene sve druge opcije za poboljšanje aktivnosti vkacinisanja". Pritom centralnu ulogu igra poverenje javnosti u vlasti.

Dosad oopšta obaveza vakcinacije protiv korone postoji samo u autoritarnim srednjoazijskim državama Tadžikistanu i Turkmenistanu. Austrija namerava da je uvede od 1. februara, a ko se toga ne bude pridržavao preti mu kazna i do 3.600 evra.  

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.