Obustavljanje projekta Severni tok 2 zbog Navaljnog?
4. septembar 2020.
Nakon što su nemački lekari nedvosmisleno potvrdili da je ruski opozicioni političar Aleksej Navaljni otrovan nervnim agensom iz grupe novičok, i nakon što se u Berlinu glasno govori da iza tog napada najverovatnije stoji Kremlj, počeo je, kako je to rekao predsednik nemačkih Socijaldemokrata (SPD) Norbert Valter-Borjans: „konkurs za ideju koje sankcije uvesti Rusiji“.
Tu se odmah nametnuo projekat Severni tok 2, iza kojeg većim delom stoji ruska državna kompanija Gasprom i kojim bi, već od sledeće godine, trebalo da iz jedne luke u blizini Sankt Petersburga, preko Baltika, do jedna luke na krajnjem severoistoku Nemačke, bude dopreman zemni gas za tržište EU.
„Nagrada za Putina“
Prvi je pitanje obustavljanja izgradnje gasovoda spomenuo Norbert Retgen, političar vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i predsednik Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga. On je takođe – to ne bi smelo da se zaboravi – jedan od mogućih kandidata za naslednika Angele Merkel na čelu CDU.
„Ako sada ipak dovršimo projekat gasovoda Severni tok 2, to ne samo da će biti maksimalna potvrda i podrška za Vladimira Putina da nastavi sa ovakvom politikom, već i nagrada za njega“, rekao je Retgen.
-pročitajte još: Može li Vašington da uništi Severni tok 2?
Njegovim zahtevima pridružio se i jedan deo parlamentarne opozicije. Predsednik Liberalno-demokratske stranke (FDP) Kristijan Lindner, je nakon saznanja da je na Alekseja Navaljnog izvršen napad, ocenio da je projekat Severni tok 2 „neodrživ“. „Režim koji organizuje ubistva trovanjem ne bi smeo da bude partner za velike projekte, a to se odnosi i na projekte gasovoda“.
Merkel je do prošle nedelje branila projekata
Situacija u svakom slučaju nije jednostavna. Sama Angela Merkel do sada je istrajavala na tom projektu. Neki kažu da je to zbog toga što je mesto u kojem gasovod ulazi u Nemačku u njenoj izbornoj jedinici i to u delu zemlje u kojem je svako radno mesto dobrodošlo.
Kancelarka je do sada uspešno branila taj projekt od napada iz Bele kuće. Od dolaska Donalda Trampa na vlast, Vašington vrši ogroman pritisak na sve strane koje učestvuju u izgradnji Severnog toka 2 s ciljem da se projekat sabotira. To bi na kraju krajeva značilo i više američkog gasa za tržište Evropske unije.
-pročitajte još: Mas u Moskvi: Niko nema pravo da nešto diktira EU
Još prošlog petka, kada se već znalo šta se događa sa Navaljnim koji je već bio na putu ka Berlinu, Angela Merkel je branila Severni tok 2 i odbijala da ga poveže sa slučajem ruskog opozicionog političara.
Nemačka kancelarka do sada nije bila usamljena u odbrani tog od samog početka spornog projekta. Manji koalicioni partner u vladi, Socijaldemokrate, od samog početka stoje iza projekta. Jedna od najvažnijih osoba u toj rusko-nemačkoj saradnji je bivši socijaldemokratski kancelar i veliki prijatelj Vladimira Putina Gerhard Šreder koji je 2016. postavljen na čelo nadzornog odbora Gaspromove firme „Severni tok 2“.
Socijaldemokrate brane Severni tok 2
U stvari, za opstanak Severnog toka 2, koji je gotovo (96%) završen, najžešće se bore lokalne socijaldemokrate iz nemačke pokrajine Meklenburg-Prednja Pomeranija, gde bi gasovod trebalo da uđe na nemačko tlo. Premijerka te pokrajine Manuela Švezig (SPD) rekla je da „deli kritiku“ savezne vlade na račun Moskve, ali je istovremeno primetila da bi odustajanje od projekta nekoliko meseci pre njegovog planiranog puštanja u rad, naškodilo Nemačkoj. „Nama je Severni tok 2 potreban zbog energetske sigurnosti u Nemačkoj“, rekla je Švezig.
Njen kolega iz stranke i premijer susedne pokrajine Brandenburg Ditmar Vojdke, sličnog je mišljenja. „Nemačka ne bi trebalo da seče granu na kojoj sedi“, rekao je Vojdke za dnevnik „Handelsblat“.
Trebalo bi napomenuti da Angela Merkel ni unutar CDU/CSU nije do sada bila usamljena u odbrani gasovoda.
Severni tok 2 ipak neće pasti
List „Njujork tajms“ iznosi zanimljivu opciju koja bi Angeli Merkel omogućila da ukloni pritisak Vašingtona: da zaustavi izgradnju Severnog toka 2 i da za sve to okrivi Moskvu. Ipak, u analizi njujorškog lista istovremeno se iznosi i pretpostavka da se to ipak neće dogoditi zbog više razloga.
Jedan je očigledno ekonomski, zbog zavisnosti EU od ruskog gasa. Drugi je politički. I pored svih trenutnih kriza – poslednja je recimo u Belorusiji – Berlinu i Briselu je stalo da u Moskvi ima nekog s kim može da se razgovara. „Njujork tajms“ podseća i na mnoga druga politička ubistva koja su navodno koordinirana iz Kremlja, i oko kojih se dizala medijska buka – ali na kraju nisu imale nikakvih posledica po odnose Moskve i Berlina.