Odbačena tužba protiv Nemačke za genocid
8. mart 2019.
O čemu se zapravo radi?
Godine 2017, tradicionalne vođe naroda Herera i Nama podnele su tužbu u Njujorku. Oni su na taj način želeli da izvrše pritisak kako bi došlo do direktnih pregovora sa nemačkom vladom – do sada su se razgovori odvijali preko posrednika. Konkretno, strana koja tuži zahtevala je obeštećenje za žrtve genocida u bivšoj nemačkoj koloniji na jugoistoku Afrike – ne na indivudualnom nivou, već u ime svih pripadnika naroda Herero i Nama. Oni su pri tom tvrdili da je nemačka carska vlada novcem dobijenim od pljačkanja Herera i Nama stekla četiri nekretnine u Njujorku. U jednoj od tih nekretnina nalazi se nemačko predstavništvu pri Ujedinjenim nacijama i generalni konzulat. S obzirom na to, imunitet za strane zemlje koji inače važi u SAD morao bi da bude ukinut, naveli su u tužbi. Nadležna sutkinja smatrala je da ta interpretacija ide predaleko i odbila je tužbu.
Šta ta odluka znači?
Za one koji su podneli tužbu to je gorak udarac. „Hrabre kćeri i sinovi Herera i Nama, izgubili smo bitku, ali ne i rat. Nemojte da se obeshrabirite“, napisala je Nokokure Vei, aktivistkinja Herera na svom Fejsbuk-nalogu. Tužba je stavila nemačku vladu pod pritisak. Međunarodni mediji su, recimo, na svakom sudskom saslušanju izveštavali da nemačkog izvinjenja još uvek nema. A tužioci su na taj način dobili platformu za svoje zahteve. Međutim, sada je još manje verovatno da će Nemačka prihvatiti direktne pregovore.
A nemačka vlada?
Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke dočekuju odluku sa olakšanjem. Ono u pregovorima sada ima više aduta nego ranije. Jer i namibijska vlada koristi tužbu kako bi povećala pritisak na Nemačku, ali nakon odluke u Njujorku, to verovatno više neće funkcionisati. A da je tužba bila uspešna, onda bi verovatno tužbe podigli i potomci drugih naroda nad kojima su kolonijalni vojnici počinili strašne zločine – recimo u Tanzaniji, koja je takođe nekada bila nemačka kolonija.
Šta misle druge evropske vlade?
I u drugim evropskim prestonicama postupak je pomno praćen. Da je sud dozvolio postupak protiv Nemačke moguće je da bi stanovnici drugih kolonija tužili bivše kolonijalne vladare. Jer i druge vlade su u to vreme počinile strašne zločine. Uprkos tome, nije isključeno da dođe do dodatnih tužbi.
Da li će se Nemačka ipak izviniti za genocid?
Nemačka vlada je to obećala, potpuno nezavisno od ishoda procesa. „Cilj razgovora je takođe da na kraju pregovora dođe do izvinjenja“, naglasio je portparol Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu prošle godine. Jeste da nemačka vlada to odavno govori, ali još dugo neće biti jasno kada će razgovori biti završeni i da li će tradicionalni predstavnici, oni koji stoje iza tužbe, izvinjenje prihvatiti.
Kada će pregovori biti završeni?
Nemačka vlada dugo nije želela da se po tom pitanju izjasni. Pre nekoliko sedmica, ministar za razvoj Gerd Miler rekao je da se nada da će dogovor biti postignut još tokom ove godine. I iz Namibije su se mogli čuti optimistički tonovi. Budući da su razgovori povremeno bili veoma teški i da raniji rokovi nisu bili ispunjeni, potrebno je i dalje biti oprezan.
Da li će Nemačka da plati odštetu?
Mogućnost isplate individualnih odštete Nemačka je oduvek isključivala. No od prošle godine se, s obzirom na pritisak iz Namibije, počelo oprezno razmišljati i drugačije. „Želimo da pomognemo da rane zacele nakon svih strahota koje su nekada Nemci napravili“, rekla je državna ministarka u Ministarstvu spoljnih poslova Mihele Mintefering, prošle godine. Najavljene su nadoknade od kojih bi posebno trebalo da profitiraju područja u kojima žive naslednici Herero i Nama. No, detalji još nisu poznati.