Odgađanje Bregzita – Francuska gubi strpljenje
12. septembar 2019.
Francuska trenutno zastupa jasnu liniju. Za razliku od Nemačke, Pariz bez svake sumnje ne želi da Britancima pokloni više vremena. Iz Jelisejske palate izvori DW kažu: „Predsednik ne gleda blagonaklono na produženje rokova“.
Ta bi pozicija mogla da postane veliki problem. Ako London zatraži još vremena, morale bi se saglasiti sve članice Evropske unije. Francuska je pritisnula kočnicu i ako ostane pri tome mogla bi da odigra odlučujuću ulogu u drami zvanoj Bregzit.
Makron za sada kaže „ne“
Još u martu se francuski predsednik isprečio na putu kompromisa sa Londonom, pa je šefovima država i vlada EU jedva uspelo da isposluju neko rešenje. Rok za izlazak iz EU je poznat – 31. oktobar. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan je u jednom intervjuu za radio „Evropa 1“ poprilično mrzovoljno odbrusio: „Ne možemo svaka tri meseca sve ispočetka“.
To je aktuelni stav, ništa se nije promenilo, saopštili su u Ministarstvu spoljnih poslova na pitanje koje je postavio DW. Francuski premijer Eduar Filip je rastrubio u medijima da je njegova vlada pripremljena za oktobar. Na Instagramu su nadležni ministri objavili da je Francuska na svojim severnim granicama pripremila carinske kontrole. Postavlja se pitanje da li će Pariz ostati pri tom tvrdom stavu zu rizik da stvarno dođe do Bregzita bez dogovora?
Francuska industrija se zagreva
Postoji i ekonomski interes da se ne okleva sa Bregzitom. Pariz odavno želi da preuzme mesto Londona kao finansijska metropola. Odgađanje izlaska Velike Britanije iz Unije samo bi otežalo ostvarenje ambicija finansijskog kvarta u Parizu da preuzme primat na Kontinentu.
Francuska se još od prvih naznaka Bregzita mnogo ofanzivnije od Nemačke trudi da prikaže Pariz kao novi evropski finansijski centar. Privatna neprofitna organizacija Paris Europlace, koja radi na promociji Pariza kao finansijske metropolo, računa sa 8.000 novih radnih mesta u finansijama i industriji. Organizacija tvrdi u jednoj studiji da je među prvih 500 vodećih firmi u svetu 31 francuska, dok je nemačkih 29, a britanskih 25. Naravno, svi ovi podaci se odnose na regiju metropole Pariza, a ne na čitavu zemlju.
Nemačko-francusko razmimoilaženje
Francuski politikolog Kristijan Liken iz Centra za međunarodne studije kaže da u Francuskoj ne postoji tabu da se razmišlja o mogućem profitu na osnovu Bregzita. „kod Francuza ne postoji ideja da Britanci moraju da ostanu u EU po svaku cenu“. On kaže da se po tome razlikuju Pariz i Berlin, i generalno je nemački stav preblag. Uz to, smatra da su prošla vremena kada je nemačka kancelarka njeno tumačenje mogla bez muke da učini stavom svih u EU.
-pročitajte još: Boris Džonson na razaračkom pohodu
Da li je dobro da se iz čistog reformskog žara Britanija na brzinu izgura iz EU? Mučtaba Ramen, britanski analitičar koji je ranije radio za Evropsku komisiju, sada predaje na fakultetima i u Londonu i u Parizu. On smatra da je francuska tvrd linija deo političkog posla. Tako Francuzi žele da dobiju veći manevarski prostor u odnosu na Britance. On smatra da ne bi trebalo da se pođe od toga da će u krugu od 27 šefova država i vlada Makron zauzeti poziciju tvrdolinijaša, jer bi se time politički izolovao i oslabio svoju ambiciju da dugoročno nasledi Angelu Merkel na mestu jake evropske političke figure. „Francuska pozicija ima više nijansi“, kaže taj analitičar.
Francuska diplomatska razmišljanja u Briselu kao da to potvrđuju: „Produžetak roka samo zbog produžetka, to ne možemo da opravdamo“, kaže se u upućenim krugovima na pitanje koje je postavio novinar DW, pa se odmah dodaje da bi produžetak roka koji bi značio novu političku orijentaciju u Londonu nešto što bi francuska Vlada sigurno pozdravila. Mučtaba Ramen smatra da će Francuska tvrdo pregovarati, ali o tome koliki će biti novi rok, a ne da li će ga uopšte biti.: „Sve drugo bi se okrenulo protiv francuskog predsednika. On hoće da se profiliše na osnovu evropske agende, a ne sa tim da na brzinu izbaci Britance“.