Odjeci propagande Aljbina Kurtija

Levičarski nacionalista Aljbin Kurti agituje protiv srpske manjine i profitira od duboke krize u zemlji, piše švajcarski list Noje cirher cajtung u tekstu naslovljenom „Bliži se čas vođe kosovske opozicije“: „Samo što je u noći sa ponedeljka na utorak pušten iz policije, vođa opozicije Aljbin Kurti odlučno je nastupio pred svojim pristalicama koje su prethodno pravile nerede za njegov račun. Borimo se do kraja – neće biti Zajednice srpskih opština, poručio je osnivač najveće opozicione stranke Samoopredeljenje. Kurti je nedelju dana ranije pokazao da je spreman svoj cilj da ostvari i nedemokratskim sredstvima: u parlamentu je mirne duše bacio suzavac zbog čega je prekinuta sednica. Cilj te akcije bila je blokada parlamenta. Time Kurti želi da spreči da se politička organizacija srpskih opština na Kosovu nanovo uredi. Pri tom je reč o suštini Briselskog sporazuma od 2013. godine, koji bi odnose između Srbije i Kosova trebalo da postavi na zdrave noge. Zajednica opština bi autonomno trebalo da funkcioniše u oblasti prostornog planiranja, ekonomskog razvoja, obrazovanja i zdravstva. Predviđeno je da se finansira od sopstvenih prihoda i iz kosovskog budžeta, ali i od strane srpske države.“

Upravo strah od uticaja Beograda, piše Noje cirher cajtung, je ono što opoziciju pokreće u borbi protiv zajednice opština: „Beograd je uvek imao uticaj: severno Kosovo donedavno je bilo pod kontrolom Beograda. Mnoge Kosovare ljuti što taj uticaj sada treba da se legalizuje u drugačijoj formi. Prema Kurtijevom mišljenju, korumpirana kosovska vlada dozvoljava da je EU i Beograd nasamare. Zbog toga što na političare kao što je ministar spoljnih poslova Hašim Tači – još uvek moćan čovek u zemlji – može da se vrši pritisak, prihvaćen je fatalan dogovor. Na njih može da se vrši pritisak, zato što međunarodni, dakle zapadni zaštitinici mlade države, imaju dokaze o korumpiranoj vladi, tvrdi Kurti. Ali zašto Brisel podržava Srbiju? Kurti poseže za metaforom: EU hrani malu hobotnicu Srbiju, kako bi je držao podalje od velike hobotnice Rusije. Ali pipci male hobotnice sežu duboko na Kosovo.“

U tekstu se dalje govori o problemima sa kojima je danas suočeno Kosovo i dodaje da Aljbin Kurti za njih ima alternativu, a to je protest: „Pri tom mu koristi njegova verodostojnost. Četrdesetogodišnjak nikada nije bio deo političkog establišmenta kao ni deo jednako neomiljene kontraelite međunarodno finansiranih nevladinih organizacija. Niko ne može da mu prebaci bogaćenje, a kritika koja se često upućuje opoziciji izdajnika razbija se o njegov nacionalizam. Harizmatičan i retorički nadaren, Kurti ima neku vrstu statusa mučenika. Za vreme rata na Kosovu uhapsili su ga Srbi i pušten je tek nakon dve i po godine. Ideologija njegove stranke Vetëvendosje!, što u prevodu znači Samoopredeljenje, orijentiše se prema antikolonijalnim pokretima trećeg sveta. Ona je istovremeno nacionalistička i antikapitalistička. U sredini u kojoj privatizaciju i tržište u šaci ima klika koja se brzo obogatila i u kojoj se pojedini zapadni ambasadori ponašaju kao rimski konzuli, Kurtijeva propaganda ima veliki odjek“, piše Noje cirher cajtung.

Ugledni nemački nedeljnik Cajt donosi opširan tekst umetnika Adnana Softića o Balkanu, njegovoj istoriji, šarolikosti, podelama, nacionalizmu. Između ostalog se navodi da je raznolikost nekada u južnoj Evropi bila kod kuće, kao i da bi Evropa od toga danas mogla da izvuče pouke: „Evropa međutim deluje preopterećeno i pokušava svoj strah ponovo da deportuje na Balkan. To je večni strah od drugačijih, od stranaca, mešanaca, multikulturalnosti. On i dalje ima korene u ideji nacionalnog jedinstva. Savremena politika zastrašivanja i nacionalne zaštite pri tom uništava one vrednosti koje Evropa želi da sačuva. Stoga je Evropa zatvorena u nacionalne države zapravo najgore rešenje. Samo ukoliko evropske zemlje budu imale hrabrosti da budu multietničke, evropska ideja ima budućnost. Vreme je da se prisetimo stvarne istorije Balkana. Istorija stare multietničnosti je u 20. veku nacionalno prebrisana. Balkanizacija Evrope nije apokaliptični scenario. Uz demokratski predznak, to je jedini put.“