Odjednom može sve što „nije moglo“

Britni Vilson ovih dana radi od kuće i to vidi kao privilegiju. Ova advokatica iz Bruklina, specijalizovana za građanska prava, zna koliko je epidemija žestoko pogodila Njujork i da je svaki izlazak iz kuće određeni rizik. Iz houmofisa pak najčešće ne mogu da rade oni sa najnižim primanjima.

Vilson u Bruklinu stanuje u mirnoj ulici i raduje se što ne mora u kancelariju svog Nacionalnog centra za pravo i ekonomsku pravdu koja se nalazi na užurbanom Menhetnu. „Već sam često razmišljala da li je zaista neophodno da svakog dna dolazim u kancelariju. Poslednja dva meseca su pokazala: verovatno nije“, kaže Vilson za DW.

Ova advokatica je zbog cerebralne paralize primorana da koristi posebnu gradsku službu transporta. Ako saobraćaj nije previše gust, od stana do kancelarije joj treba oko sat vremena. Na šatl-prevoz za starije i osobe sa invaliditetom često je morala dugo da čeka. U jednom vozilu onda znaju da budu po dve, tri osobe sa sasvim različitim odredištima.

„Sada štedim mnogo vremena“, kaže Vilson o radu od kuće. „Od korona-krize u suštini razmišljamo drugačije o poslu i tome kako možemo da ga organizujemo.“

Odjednom postoji više empatije

Dajen Hetinger je uverena da više nema nazad – i posle pandemije će sve više ljudi sve više raditi od kuće, kaže ova žena koja radi za Prudential FInancial, soiguravajuću i investicionu kuću koja spada u 500 najvećih firmi u SAD.

„Vremena se mijenjaju. Naše rukovodstvo je već reklo da više nema povratka“, kaže Hetinger za DW.

Ona vodi odeljenje ljudskih resursa koje se trudi da olakša zaposlenima svakodnevicu. Recimo da hodnici u zgradama budu prilagođeni za kolica. Od početka ove krize primećuje da sve više kolega treba pomoć kako bi se snašli sa tehnologijom potrebnom za rad od kuće.

Čak i ako neki poslodavci u budućnosti ne budu otvoreni za više rada na daljinu, presedan je već stvoren. Advokat Vinsent Vajt, specijalizovan za diskriminaciju na radnom mestu, kaže: „Mi smo već dokazali ono o čemu su ranije bile potrebne rasprave. Firme će sada teško moći da tvrde da rad od kuće nije moguć.“

Osim sa novim mogućnostima za svoje klijente, Vajt se bavi i novim izazovima na koje nema jednostavnog odgovora: Šta ako se zaposleni uključi u onlajn sastanak pijan ili pod dejstvom marihuane? Da li može da važi dres kod? Šta kada se slučajevi seksualnog uznemiravanja iz kancelarije prebace na čet?

Sve je stvar stava

Kriza prisiljava preduzeća da razmisle o konceptu „radnog mesta“. Sada je odjednom moguće sve što se nije postiglo Zakonom o diskriminaciji osoba sa invaliditetom koji postoji tri decenije.

„Dokazali smo da možemo promeniti navike. Možemo više odgovoriti na potrebe zaposlenih nego što smo mislili“, rezimira Šarl-Eduar Katarin, pomoćnik direktora Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom.

Katarin, rođeni Francuz, živi sa partnerkom u Njujorku. On je slep i često se kreće gradom dodirujući objekte što je u vreme higijenskih mera otežano. U radnoj svakodnevnici se za njega nije puno promenilo. „Zaista nije bilo tako teško. Jednostavno sam uzeo svoj laptop i doneo ga kući“, kaže on.

Zaključuje da najveća prepreka u poslovnom svetu za osobe sa invaliditetom nije posao nego – traženje posla.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android