Odnos Nemačke i Izraela – pravo „čudo“
18. april 2018.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu se vidno radovao poseti nemačkog ministra spoljnih poslova Haika Masa krajem marta. Posle razgovora sa Masom on je rekao: „Dirnuli ste naša srca onim što ste rekli o Holokaustu i rasizmu“.
Nemački ministar spoljnih poslova otputovao je u Izrael kako bi poboljšao odnose dveju zemalja koji su se u poslednje vreme unekoliko pogoršali. On je rekao da „nije postao političar zbog Vilija Branta ili mirovnog pokreta, već zbog Aušvica“.
Mas je za popuštanje napetosti
Mas se pozvao na tradicionalno dobre odnose. Nemačko-izraelski publicista Mihael Volfson u intervjuu za DW je rekao da je on „ponovo našao prijateljski ton u ophođenju sa Izraelom“, a da je Masov prethodnik na funkciji Zigmar Gabrijel „porazbijao mnogo porcelana“. Gabrijel se, naime, prošle godine sastao sa predstavnicima jedne organizacije koja kritikuje Izrael i tako iznervirao Netanjahua.
Politički spor – to je odavno normalno u odnosima dve zemlje. Za Lidiju Averbuk iz Fondacije za nauku i politiku razlozi za to su jasni. Ona je u intervjuu za DW rekla da „su odnosi više dospeli u zastoj nego što su zahladili“. Kada je reč o izraelskoj politici naseljavanja, postoje različiti stavovi i još nije nađen put da se to prevaziđe. Tome treba dodati i razlike u mišljenjima kada je reč o statusu Jerusalima.
Averbukova, međutim, dodaje da su tesni nemačko-izraelski odnosi samo nekoliko generacija posle Holokausta pravo „čudo“, pa čak i da deluju „kao bajka“, kao što su to primetili neki političari.
„Izrael postoji samo zbog Holokausta“: legenda
Mihael Volfson to ne vidi tako euforično. I želi da raščisti sa još jednom, kako kaže, „legendom“: „Bez Holokausta, odnosno, bez Hitlera, ne bi bilo Izraela“. To je po njegovom mišljenju neistorijsko gledanje na stvari. On kaže da je osnivanje izraelske države bilo već dugo pripremano – kao deo dekolonijalizacije.
Kada je Izrael osnovan 14. maja, pre tačno 70 godina, interesovanje nemačke javnosti je bilo malo, kako potvrđuju istraživanja DW. Zaborav, potiskivanje, obnova i Hladni rat koji je uzimao sve više maha, teme su koje su ljude zanimale mnogo više od osnivanja Izraela.
Ljude nije mnogo zanimalo osnivanje Izraela
Pogled u novine koje su izlazile pre 70 godina je vrlo indikativan. Velike su razlike između zapadnog i istočnog izveštavanja.
Mnoge zapadne novine su na naslovnim stranama donele izveštaje o osnivanju Izraela. List WAZ je pisao: „Jevreji proklamuju državu Izrael“. Ili list Velt: „Proklamovana jevrejska država“. Osnivanje Izraela je bilo u prvom planu novinskog izveštavanja; istovremena objava rata Arapske lige bila je vredna samo male beleške.
Sasvim drukčije u istočnoj štampi. List istočnih Liberala, Morgen, na prvoj strani je objavio veliki naslov: „Arapska liga objavila ’Izraelu’ rat.“ U vesti novinske agencije ADN rat protiv Izraela je isto tako upadljivo u centru izveštavanja – a ne osnivanje države.
„Nema velike euforije povodom osnivanja Izraela“, piše Oren Osterer u svom doktorskom radu iz 2014. On je istraživao recepciju štampe u zoni pod sovjetskom okupacijom.
Ben Gurion i Konrad Adenauer pokrenuli diplomatiju
Konrad Adenauer je početkom 50-ih godina bio taj koji je dao prve impulse kada je reč o pitanju reparacije. U septembru 1951. je on pred nemačkim Bundestagom priznao krivicu i odgovornost nemačkog naroda za nacističke zločine. Suđenje Adolfu Ajhmanu 60-ih godina bilo je još jedno važno poglavlje. Prvi put se o krivici Nemaca diskutovalo pred širokom svetskom javnošću – i u obojim zemljama.
Usledilo je uspostavljanje zvaničnih diplomatskih odnosa 1965. U junu 1973. nemački kancelar Vili Brant je kao prvi nemački šef vlade posetio Izrael. On tamo i danas uživa veliki ugled kao zagovornik aktivne mirovne politike i političar koji je utro put aktivnoj mirovnoj politici. Dve godine kasnije, usledila je uzvratna poseta premijera Jicaka Rabina.
Još jedan važan trenutak je bio govor kancelarke Angele Merkel u izraelskom parlamentu pre 10 godina, na 60. godišnjicu osnivanja države. Ona je tada liniju spoljne politike ovako opisala: „Ova istorijska odgovornost Nemačke je deo državnog razloga moje zemlje. to znači da se o bezbednosti Izraela – za mene kao nemačku kancelarku – nikako ne može pregovarati“.
Antisemitizam raste u Nemačkoj
Otad su, međutim, odnosi primetno zahladili. Kancelarka Merkel i premijer Netanjahu nisu se baš rado družili. Ali, kako kaže naučnica Averbuk, povezanost sa Izraelom je ostala osnovna konstanta. „U novom koalicionom ugovoru se više puta naglašava neporecivo pravo na postojanje Izraela. Ono se naziva i potpornim stubom nemačke politike“.
I borba protiv antisemitizma je neka vrsta državne doktrine. Jer, to što se u Nemačkoj javno spaljuju izraelske zastave i što u nemačkim školama maltretiraju jevrejsku decu – to politika ne želi da prihvati. I publicista Mihael Volfson zna brojke: samo prošle godine su zabeležena 1453 krivična dela protiv Jevreja ili jevrejskih institucija. No, on ostaje opušten: „Taj fenomen ne možete suzbiti tako što će vlada pritisnuti dugme“. A kada je reč o stanju nemačko-izraelskih odnosa, on ostaje trezven: „Obe strane su zainteresovane za dobre odnose“, kaže, i dodaje da bi tu pre svega Nemačka mogla da profitira na planu bezbednosne tehnologije ili suzbijanja terorizma. A za naučnicu Averbuk, odnosi su „zapanjujući“ i pored „malih trvenja“.