Oduševljeni predsednikom

Kiša ružinih latica prosula mu se po kosi kada je izašao za govornicu. Zvezdu turske politike obasjali su blicevi mobilnih telefona publike u areni u Karlsrueu. Ljudi su mahali turskim zastavama, muzika je treštala sa svih strana. Žene su pred njim padale u nesvest, hitna pomoć imala je pune ruke posla.

To je bio klasični predizborni nastup predsednika Erdogana uoči parlamentarnih izbora u Turskoj koji su zakazani za 7. Jun, iako on sam na rečima nije ugrozio neutralnost koju mora da ima kao nosilac te funkcije. Svoju stranku AKP, koja je na vlasti u Turskoj od 2002. godine, nije pomenuo nijednom rečju. U njegovoj pratnji bilo je nekoliko ministara koji listom naglašavaju da „Turci u Evropi znaju kojoj stranci će dati svoj glas“. U sred sveopšteg slavlja malo je onih koji primećuju vest da je ispred dvorane u Karlsrueu došlo do sukoba tokom demonstracija na koje su izašli Erdoganovi protivnici.

Nacionalistička patetika

Erdogan je svoj govor počeo pozdravom i rečima hvale za žene, jer se u Nemačkoj tog dana (subota 10. maj) obeležava „Dan majki“: „Raj se nalazi pod nogama žene, ne pod nogama muškarca.“ Svima je poručio: „Imam poverenja u vas, napunite 7. juna glasačke kutije vašim glasovima.“ Turci koji žive u Nemačkoj s pravom glasa, a ima ih 1,4 miliona, mogli bi da budu „jezičak na vagi“.

Erdogan je izrazio i svoju želju: da njegova stranka dobije bar 367 od 550 mesta u državnom parlamentu, što bi joj omogućilo da samostalno krene u reformu ustava. On želi da u Turskoj uvede predsednički sistem. Rečima „potkovica spasava konja, konj spasava komandanta, on svoju vojsku, a vojska čitav narod“, podsetio je i na osvajačke pohode Osmanlijskog carstva. Publika ga je više puta prekidala uzvicima: „Turska je ponosna na tebe!“

Kao predsednik države on naglašava da se pridržava obaveze da bude stranački neutralan. On je, kaže, „na strani naroda“ i zbog toga niko ne može da mu oduzme pravo da kaže šta je dobro, a šta loše. Istakao je da se povećava broj aerodroma i univerziteta i da njegovi protivnici nemaju šta da mu prigovore zbog velikog broja projekata koje je kao premijer pokrenuo: „Kad umre magarac, iza njega ostaje njegovo sedlo, kad umre čovek ostaju njegova dela.“ Od publike koja je često skandirala Allah-u-ekber (Bog je veliki) neprestano je tražio da „odaberu pravu stranu“. Na kraju je sve prisutne pozvao da skandiraju: „Jedna nacija, jedna zastava, jedna domovina, jedna država!“

Za razliku od prethodnih govora koje je držao tokom poseta Nemačkoj, ovoga puta nije bilo kritika na račun domaćina. Zato je govorio o telefonskom razgovoru koji je vodio s predsednikom Nemačke Joahimom Gaukom koji mu je rekao da je poboljšanje standarda u Turskoj uočljivo.

Nejasne namere

Njegov angažman na animaciji birača nastavio se potom posetom Belgiji. Činjenica je da AKP nema dovoljan broj mesta u parlamentu da bi se progurala željena reforma ustava, čak ni nakon najboljeg izbornog rezultata ostvarenog pre četiri godine – AKP je tada osvojila 327 od 367 potrebnih mandata. Inače, ustav će morati da bude potvrđen i na referendumu.

Erdogan i njegovi pratioci su turskim biračima u Evropi dali mnoštvo obećanja. Tako bi dijaspora za četiri godine trebalo da ima sopstvene izborne jedinice u kojima bi bili birani poslanici za parlament u Ankari. Kada su Turci u Nemačkoj u avgustu 2014. po prvi put bili u prilici da direktno učestvuju na predsedničkim izborima, izlaznost je bila samo osam odsto. To bi sada trebalo da se promeni jer oni mogu da glasaju u svih 13 turskih konzulata, a glasanje za one na godišnjem odmoru će biti moguće čak i na graničnim prelazima Turske.

Erdogan se od publike oprostio kao „unuk osvajača“, misleći pri tom na sultana Mehmeda II koji je 1453. osvojio tadašnji vizantijski Konstantinopolj, današnji Istanbul. Srca 14.000 Turaka, koliko ih je bilo u areni u Karlsrueu, nije bilo potrebno osvajati. Sedmog juna pokazaće se koliko će mu to koristiti. Izborna pobeda stranke AKP je sigurna, ali željeni broj mandata koji bi omogućio reformu ustava – još nije.