Odšteta pred smrt gospodina Džonsona
12. avgust 2018.
Nije samo porota suda u San Francisku imala samilosti za Divejna Džonsona (46). On nema velike škole, on je verovao kad su mu rekli da su herbicidi kompanije Monsanto kao što je Roundup potpuno bezopasni. Radio je na kraju tek kao domar u školi, a deo posla bio je da zatire korov.
Svi u sudnici su znali da mu dodeljenih 289 miliona dolara odštete od Monsanta, odnosno od novog vlasnika te kompanije nemačkog Bajera, neće mnogo pomoći: Džonson umire, ostaje mu možda još samo nekoliko meseci života. Još 2014. mu je utvrđen rak limfnih žlezda i bolest se primiče kraju. Terapije su bile bezuspešne, nade više nema.
Zato je i sud odobrio hitan postupak u ovom slučaju: u četiri sedmice je okončano saslušanje i izrečena je prvostepena presuda protiv moćnog, internacionalnog agrohemijskog koncerna sa milijardama dolara prometa. Porota je smatrala da je, prvo, herbicid doprineo bolesti i, drugo, da Monsanto nije na valjan način upozorio na rizike.
Preko 5.000 tužbi protiv Monsanta
Još kad je nemački Bajer i njegov šef Verner Bauman doneo odluku da preuzme američki Monsanto čuli su se žestoki povici protivljenja. Prvo, cena te akvizicije je bila zastrašujuće visoka: 63 milijarde evra. Drugo, baš je Monsanto stekao svetski glas svojim herbicidima, pesticidima i genetskim manipulisanjem i tu je bilo samo pitanje vremena kad će početi da pljušte tužbe.
Jer slučaj Divejna Džonsona i herbicida Roundup tek je početak: postoji već preko 5.000 tužbi Amerikanaca protiv Monsanta u kojima tvrde da su upravo njegovi proizvodi nepovratno narušili njihovo zdravlje. Na prvom mestu je rak limfnih žlezda koji se povezuje sa herbicidom glifosatom. A njega Monsanto proizvodi na tone.
Odgovor uprave Bajera nakon akvizicije Monsanta odražava i stanje na ovom velikom tržištu agrohemijskim proizvodima: nemačkom koncernu je to bio jedini izlaz da sam ne bude progutan, upravo od Monsanta. U toj dilemi onda je valjda bolje da jedan nemački koncern nadzire američke pogone, nego da Monsanto odlučuje što će se proizvoditi u Nemačkoj. Inače, integracija Monsanta u Bajer još nije počela, ali bi trebalo već narednih sedmica.
„Nema dokaza“ o štetnosti glifosata
A kad je reč o glifosatu, tu su i Bajer i Monsanto već dugo istog mišljenja. I nakon ove presude suda u San Francisku je Bajer izrazio „duboko saučešće“ za sudbinu gospodina Džonsona i njegovu porodicu, ali i da ova sudska odluka ne menja činjenicu da „postoji više od 800 naučnih studija koji podržavaju stav da glifosat ne izaziva rak“.
Takav nalaz donosi i studija američke Agencije za zaštitu životne sredine, Nacionalnog instituta za zdravlje i drugih službi diljem sveta. Monsanto i Bajer imaju nameru da i dalje brane proizvod koji, kako tvrde, „već 40 godina u upotrebi bez opasnosti“.
Kad se povede reč o glifosatu, podseća se da je zapravo jedina studija koja smatra kako je taj herbicid „moguće kancerogen“ ona Svetske zdravstvene organizacije, koja u istu kategoriju svrstava i konzumaciju crvenog mesa i argentinski mate čaj.
U svakom slučaju, Monsanto i Bajer će uložiti žalbu. Politički pritisak na korišćenje glifosata koji je dozvoljen i u Evropskoj uniji je narastao ovom presudom. Oglasila se i nemačka stranka Zelenih čija bivša ministarka poljoprivrede Renate Kinast presudu naziva „alarmom“ i traži da Nemačka potpuno zabrani glifosat. Aktivisti za zaštitu prirode isto tako nisu uvereni u nezavisnost naučnika koji tvrde da je glifosat bezopasan.