Ogromna, ali rizična zarada na bitkoinu

Postoje ljudi koji imaju osećaj za pravi trenutak, oni koji investiraju tamo gde drugi vide samo pustinju ili dotrajale garaže. U pustinji su srećnici pronašli „crno zlato“, iz garaža su nikli giganti kao Epl, Gugl ili Majkrosoft. Jedan od onih koji je imao pravi osećaj jeste i jedan investitor nemačkog porekla Peter Til. On je suosnivač preduzeća za plaćanje preko interneta Pejpal. Rano je počeo i da investira u firme što su Fejsbuk ili Erbiendbi i – postao milijarder.

- pročitajte još: Nova kriptovaluta bez šansi?

I njegova uspešna priča se nastavlja. Prema pisanju lista „Volstrit džernal“ jedan od njegovih fondova kupio je bitkoin za 15 do 20 miliona dolara. I to u vreme kada je ta digitalna kriptovaluta bila daleko od današnje vrednosti od oko 15.000 dolara. Uspeh ljudi kao što je Peter Til deo je objašnjenja zašto mnogi ljudi – uprkos svim upozorenjima – ne mogu da se oslobode od digitalne zlatne groznice 21. veka.

Iskustvo s tulipanima i južnim morima

Joahim Goldberg je stručnjak za psihologiju u ekonomiji i bavi se, između ostalog, motivacijom koja ljude podstiče na ekonomske rizike – i to uprkos svim upozorenjima na opasnost delimičnog ili potpunog gubitka uloženog novca. „Priče o uspesima se prepričavaju, a neuspesi se prećutkuju. A kriptovalute kao što je bitkoin obećavaju brzo bogaćenje, čak i ako čovek ne zna mnogo o njima.“

Što naravno nije tačno. Kritičari podsećaju da iza bitkoina ne stoji nikakva realna vrednost. Oni trenutnu euforiju oko digitalnih valuta porede sa tulipanskom euforijom u 17. veku u Holandiji. Ta manija za tulipanima smatra se jednim od prvih berzanskih krahova u istoriji. Lukovice tulipana bile su tada veoma tražene i njihova cena zato je porasla do neverovatnih visina. A onda je usledio strmoglavi pad.

Joahim Goldberg aktuelnu euforiju oko kriptovaluta poredi i sa jednim drugim slučajem. Početkom 18. veka ostrva u Južnom moru sa svojom egzotičnom robom i sirovinama obećavala su basnoslovne zarade i zato su trgovačka društva izdavala deonice čija je vrednost eksplodirala. „Niko nije tačno znao šta oni rade, ali svi su želeli da učestvuju i da profitiraju. Slično je i danas s digitalnim valutama“, smatra Goldberg.

Nobelovac za zabranu bitkoina

Istovremeno neprestano se upozorava na rizike trgovine kriptovalutama. Poznati investitor Voren Bufet valute kao što je bitkoin naziva „prevarom“. Ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Robert Šiler upozorava na opasnost od „pucanja mehura od sapunice“. A Džozef Stiglic, takođe ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, ćak se zalaže za zabranu bitkoina. Upravo to je uradila američka banka Meril Linč unutar svog koncerna. Ona je zabranila svojim saradnicima koji rade na investicijama (ima ih oko 17.000) da obavljaju poslove vezane za bitkoin.

- pročitajte još: Balon je opasno naduvan

Da li bitkoinu predstoji pad? Mišljenja stručnjaka tu se razlikuju. Postoje, naime, prognoze koje očekuju rast vrednosti bitkoina još neko vreme, ali i procene koje polaze od toga da će vrednost kriptovaluta osetno da poraste. U svakom slučaju jedno je sigurno: vrednost bitkoina snažno oscilira. Prošle godine porasla je sa 1.000 dolara na 20.000 dolara, ali je u decembru usledio strmoglavi pad. U međuvremenu je vrednost ponovo porasla na oko 15.000 dolara.

Ne mora se otići u Silicijumsku dolinu da bi se sreli profiteri na bitkoinu kao što je nemački milijarder Peter Til. Tu je recimo i Hendrik Leber koji radi za konsultantsku firmu Akatis u Frankfurtu. On je za jedan investicioni fond uložio nekoliko miliona evra u bitkoin – takođe u trenutku kada je njegova vrednost bila znatno niža nego sada. Leber sada namerava da taj novac i ostavi, i to u raznim digitalnim valutama. „To su za mene dugoročne investicije“, kaže. Leber dakle uopšte i ne pomišlja da to sada proda, jer on je jedan od onih koji i dalje veruju u osetan rast vrednosti bitkoina i sličnih kriptovaluta. Do sada je u svakom slučaju njegova strategija bila – uspešna.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android