Ogromno nalazište litijuma
6. avgust 2018.
„Litijumskim trouglom” naziva se područje između Bolivije, Čilea i Argentine, jer ove tri zemlje su u posedu najvećih svetskih rezervi sirovine litijuma - takozvanog „belog zlata”. Verovatno će se sada za to područje morati naći neko novo ime. Otkriće nalazišta u Peruu, u kojem prema dosadašnjim procenama ima 2,5 miliona tona litijum-karbonata, pred ovu andsku zemlju postavlja nove ekonomske, društvene i ekološke izazove.
Prema podacima kanadske firme Plato enerdži koja je otkrila ovo nalazište, mesto Falčani će biti prvo u Južnoj Americi u kome je otkriveno nalazište litijum-karbonata. Ono bi moglo postati mesto na kome će se nalaziti jedan od najvećih rudnika litijuma na svetu. Nalazište, koje je smešteno u praistorijskom, lavom prekrivenom jezeru u regionu Puno na jugoistoku Perua, trebalo bi da sadrži 56 tona urana, za kojim je kanadska firma prvobitno tragala.
Iznenađujuće otkriće odmah je izazvalo velika očekivanja. Litijum je trenutno neizostavan u proizvodnji akumulatora. On se nalazi u svakom „pametnom telefonu" i u baterijama električnih automobila. Cena litijum karbonata u poslednje tri godine se utrostručila. Jedna tona "belog zlata" danas košta 12.500 dolara. Kanadski stručnjaci procenjuju da bi Peru do 2021. godišnje mogao izvoziti litijum u vrednosti od 500 miliona dolara.
„Očekivanja su zaista velika, ali i zabrinutosti tamošnjih stanovnika zbog uticaja te masovne eksploatacije rude. Peru trenutno prolazi kroz veoma tešku političku fazu, u kojoj vlada nastoji da uspostavi političku i ekonomsku stabilnost”, istakla je sociološkinja sa Papinskog katoličkog univerziteta u Peruu, Narda Henrikez u razgovoru za DW.
Konfliktno područje
Bum eksploatacije sirovina u Latinskoj Americi je u poslednjih 15 godina doveo do rasta broja velikih projekata u rudarstvu usmerenih ka iskorišćavanju prirodnih resursa. „Istovremeno, u gotovo svim tim državama bilo je i društvenih sukoba, povezanih sa tim investicijama", napominje politikološkinja Betina Šor, voditeljka berlinskog istraživačkog programa TrAndes, koji se bavi održivim razvojem i socijalnom nejednakošću u andskim zemljama.
Isti sukobi takođe prete i potencijalnom mega-projektu eksploatacije litijuma u Peruu. Tu bi moglo doći do nesuglasica kada su u pitanju detalji oko preraspodele vlasništva nad zemljom, participacije, uticaja na okolinu i socijalnih pitanja. „Rudarstvo je povezano sa uticajem na okolinu, posebno sa zagađenjem vode i tla koje koristi lokalno stanovništvo", kaže Betina Šor. Ekonomski i socijalni problemi i novi prosperitet koji ne ide na ruku najsiromašnijima u regiji su, prema rečima Šorove, najvažniji izazovi.
Prilika za održivi razvoj
To je tek početak jednog dugog puta: projekat je još u fazi istraživanja. Na primer, za dobijanje 56 tona radioaktivnog urana potrebno je stvoriti pravnu osnovu, koju Peru trenutno nema.
Pozitivno je to što se ukazala prilika da ova zemlja razvije dugoročnu strategiju za eksploataciju svojih sirovina, kažu stručnjaci. Ova zemlja se ne bi trebala zadovoljiti tek trenutnim i lokalnim koristima, već razviti sveobuhvatnu politiku zaštite okoline koja se odnosi na održivi razvoj.
Sadašnji izvoznici litijuma nestrpljivo iščekuju izlazak Perua na tržište i pribojavaju se njegovog uticaja na postojeće cene na svetskom tržištu. No, uprkos rastućoj globalnoj potražnji za elektromobilnošću, analitičari očekuju da će cena litijuma u narednim godinama pasti.
Na međunarodnom nivou dobijanje „belog zlata” do sada je bio problem kome se pridavalo malo pažnje, kaže Betina Šor. „Na globalnom Severu litijum pomaže u dobijanju čiste energije, ali proces razgradnje ove sirovine je prljav i isključivo se odvija na štetu po ekologiju andskih zemalja. Mora se razgovarati o tome u kojoj meri se može smanjiti ta neproporcionalnost."