Opada popularnost Eurosonga u Nemačkoj?
9. mart 2009.Naš sagovornik je jedan od najupućenijih izveštača sa takmičenja za Pesmu evrovizije, autor knjige posvećenih Eurosongu, novinar NDR televizije Jan Federsen (Feddersen). Novinari koji prate Eurosong znaju napamet neke od ovih pesama. Da li je Vama neka već "ušla u uho"? Imate li nekog svog favorita i ko bi mogao da pobedi?
Federsen: „To sada niko ne može da predvidi. I za Mariju Šerifović su pre dve godine mnogi mislili da nema šanse da pobedi. Ali je upravo ona pobedila. Dakle, pre takmičenja je nezahvalno davati bilo kakve prognoze. Puno zavisi i od samog nastupa u toku takmičarske večeri. Važno je iz kojih perspektiva kamera snima muzičare, da li oni nastupaju sa zadovoljstvom ili ne.. Za Oskara, koji je nedavno na Kubi sa Aleksom Kristensonom snimao video, mogu vrlo malo da kažem. Video sam norveški izbor za pesmu Evrovizije i vrlo sam iznenađen. Mladi ruski emigrant, odrastao u Norveškoj iskoristio je sve tehničke mogućnosti koje mu kamera pruža. Tako nešto se kod nemačkog predstavnika ne vidi. Mislim da je sving, sa kojim Nemačka ove godine nastupa, znatno bolji od pesme Rožea Cicera. Ali kao što rekoh, ne mogu ništa da predvidim.“
DW: Nemačka, tačnije uredništvo NDR, odlučilo je da ove godine ne organizuje nacionalno takmičenje, već da jednostavno imenuje predstavnika, uključujući i numeru koju će izvesti. Šta je razlog tome? Da li je sve manje interesovanja među muzičarima za Eurosong?
Federsen: „To je veliki problem bogatih zemalja. Među njima je i Nemačka. Ovde je vrlo teško naterati muzičke kompanije da svoje umetnike pošalju na takvo takmičenje. Mnogo je lakše kod nacionalnih takmičenja kao npr. kod Štefana Raba ili kod nemačkog gran prija. Kod takvih takmičenja uvek pobedi neko iz Nemačke. Kod Evrovizije su stvari komplikovanije. Cicero ili Teksas Lajtning bi npr. mogli da pobede na nacionalnom takmičenju, dok bi na međunarodnom takmičenju mogli da zauzmu vrlo lošu poziciju. To onda nije dobro za karijeru muzičara. Tako ja interpretiram ovogodišnju odluku NDR-a, da ne bude nacionalnog takmičenja za predstavnika Evrovizije.“
Govori li to i o sve manjoj popularnosti Evrovizije? Rejtinzi koji govore o gledanosti prenosa Eurosonga ukazuju na sve manji broj gledalaca pre malim ekranima u Nemačkoj.
Federsen: „Pa ipak za Pesmu Evrovizije se ne može reći da je nepopularna. Popularnija je od nemačkog gran prija. Pesmu Evrovizije u Nemačkoj prati 6 do 7 miliona ljudi, što nije malo. Određeni krugovi u zemlji ne vole pesmu Evrovizije, ali je to manje važno. Ceo koncept je bio zamišljen za različite generacije – zbog toga je popularnost velika. Šou Štefana Raba je namenjen mlađoj publici, pa tako nešto gleda znatno manje ljudi.. Svake godine se može čuti: „pesma Evrovizije više nije popularna kao nekada". Ali onda iznenada popularnost ponovo bude veća kao na primer 1998. kada je nastupao Gildo Horn. 60-tih je pesma Evrovizije bila gledanija, jer nije bilo toliko televizijskih programa kao danas. Tada je i Evropa za mnoge Evropljane bila nepoznanica, pa su ljudi sa puno više radoznalosti pratili pesmu Evrovizije. Ali čak i u šezdesetim je bilo mnogo kritika u Nemačkoj na račun pesme Evrovizije. Može se reći da pesma Evrovizije nikada nije imala dobar imidž, ali i da je oduvek bila odličan šou i odličan format."
Nemačka poslednjih godina loše prolazi na Eurosongu. S druge strane i sistem glasanja se u nekoliko navrata promenio. Međutim to nije mnogo uticalo na ishod glasanja i plasman nemačkog predstavnika. Ove godine se stručni žiri ponovo vraća, može li to nešto da promeni?
„Mislim da su postojeća pravila sasvim u redu, ali i da bi pojedine zemlje učesnice ova pravila mogle bolje da iskoriste. U Nemačkoj je Peter Foks, dobitnik nekoliko Eho nagrada trenutno najpopularniji umetnik. Ali vrlo je teško biti popularan izvan Nemačke. To pravilo važi i za svaku drugu zemlju. Međunarodna popularnost se stiče igrom slučaja. Ulogu igraju i takozvane kulturne zone. Tako je za nekog iz Rusije lakše da bude popularan u Ukrajni, Belorusiji i u Baltičkim zemljama, gde žive ruske manjinske zajednice. Nemački jezik se pored Nemačke govori još samo u Austriji i u delovima Švajcarske. Osim Skutera i Ramštajna niko više nije uspeo da bude međunarodno poznat. S druge strane, Nemačka je sama za sebe ogromno tržište, tako da najveći broj muzičara ni nema ambiciju za svetskom slavom."
Zanimljivo je i da u poslednjih 15-tak godina nije bilo velikih evrovizijskih hitova i da Eurosong nije uspeo da "iznedri" neke nove zvezde poput Abe (ABBA), Klifa Ričarda ili Selin Dion. Šta je razlog tome?
„Selin Dion je bila nepoznata umetnica kada je pobedila na pesmi Evrovizije. Njena karijera je počela u Kvebeku. Ona nije stekla popularnost kroz pobedu na pesmi Evrovizije, već godinu dana kasnije, 1989, kada je u Lozani otpevala jednu pesmu na engleskom. Tek tada su je produzenti Volt Diznija zapazili, ali i to je neka igra slučaja. Prošla su vremena, kada je Aba 1974. strateškim idejama gradila svoju muzičku karijeru. Danas muzičari moraju da imaju mnogo sreće, da bi uopšte bili primećeni na tržištu svoje zemlje."
Ali ipak je evidentno da Eurosong i javni servisi, kao nosioci prava ovog događaja, više nemaju nikakvog uticaja na muzičku industriju. Imali smo recimo Helenu Paparizu, predstavnicu i pobednicu Grčke, koja je ostvarila kakav-takav uspeh na evrpskom muzičkom tržištu, doduše verovatno zbog podrške Sony BMG, dakle njene izdavačke kuće...
„..Da, ali se i to desilo slučajno. Ona je poznata predstavnica „evro diska". U Švedskoj je vrlo popularna, tamo živi, tamo je i odrasla. U Grčkoj je takođe popularna. Dakle imala je uspeha, ali tako nešto ne može danas da se planira. Danas je skoro nemoguće utvrditi kretanje muzičko-estetskih trendova."