Opasni dekret indijskog predsednika o Kašmiru
5. avgust 2019.
Indija se i u nebrojenim krizama i sukobima oko Kašmira u proteklih sedam decenija ipak još nikad nije odlučila na korak kakav je objavila hinduistička nacionalistička vlada premijera Narendre Modija: indijske savezne pokrajine Džamu i Kašmirsu već zbog činjenice da je tamo većina stanovnika muslimanske vere imale i poseban autonomni status. Taj poseban status je sad ukinut, potpisom i ukazom predsednika Indije.
Indija je i Ustavom garantovala Kašmiru da u određenim oblastima može usvajati i svoje zakone koji će važiti samo na tom području. Posebnim statusom je u tim pokrajinama bila zabranjena kupovina zemljišta za osobe koje nisu iz Kašmira ili Džamua. Isto tako, stanovnici tih pokrajina su bili u prednosti kod zapošljavanja kao učitelji u školama ili u drugim javnim službama. Razlog za sve to je bio isti: pokrajinska vlada je strahovala kako bi inače bila preplavljena ljudima iz drugih delova Indije što bi onda i promenilo strukturu stanovništva. Ovako su još uvek velika većina stanovnika muslimani, a tek manjina su hinduisti, budisti ili drugih vera.
Reakciju nije trebalo dugo čekati
Hinduistička nacionalistička vladajuća stranka BJP (Bharatiya Janata Party, Narodna stranka Indije) se već dugo zalagala za ukidanje tog statusa Kašmiru jer je to smatrala preprekom integraciji tog dela zemlje s ostatkom Indije. Prošle godine se ta politička napetost završila tako da se pokrajinski ogranak BJP-a povukao iz koalicije u regionalnoj vladi Kašmira, tako da formalno savezni BJP Narendre Modija učestvuje i u pokrajinskoj vladi.
Uoči ovog predsedničkog dekreta, čitav niz političara Kašmira je upozorilo vladu u Nju Delhiju kako bi to moglo uzbuniti veliki deo stanovništva. Već uoči objavljivanja te odluke, u čitavoj pokrajini su prekinute telefonske veze i ukinut internet. Kao što se moglo i očekivati, nakon objavljivanja dekreta o prestanku posebnog statusa se odmah oglasio i susedni Pakistan. Njegov ministar spoljnih poslova Šah Mehmod Kureši je upozorio da taj korak krši rezoluciju UN i da će se Pakistan svim diplomatskim sredstvima založiti da taj dekret nikad ne stupi na snagu.
Oglasio se i indijski ministar unutrašnjih poslova Amit Šah koji je rekao da će „Ustav Indije zadržati važnost u pokrajinama Džamu i Kašmir", dakle i član 370. koji toj pokrajini garantuje da može donosi svoje zakone i propise. No mnogo je onih koji ne veruju da će sve ostati mirno: još pre predsedničkogukaza je Indija u Kašmir i Džamu poslala dodatnih 10 000 vojnika, navodno zbog „terorističke opasnosti". Turisti koji su se zatekli u tom području su ovog vikenda pobegli iz Kašmira što su pre mogli.
Krvava istorija Kašmira
Jer oko Kašmira se toliko mnogo puta ratovalo i bilo je već toliko žrtava da je teško i nabrojati sve incidente. Počelo je već tragičnom podelom nekadašnje britanske kolonije gde su muslimani morali bežati bilo na zapad u današnji Pakistan, bilo na istok u tadašnji Istočni Pakistan (današnji Bangladeš). Pokrajina Kašmir s pretežno muslimanskim stanovništvom koju je još sredinom 19. veka osvojila Indija, isprva nije htela da se opredeli ni za Indiju, ni za Pakistan. Ali to se promenilo nakon što je 1947. Pakistan napao Kašmir – počeo je Prvi rat oko Kašmira.
On se završio 1949. i pod nadzorom UN je uspostavljena linija razdvajanja – praktično još i danas državna granica Indije i Pakistana na tom području. SB UN je tada naložio i održavanje referenduma na Kašmiru gde bi se stanovnici odlučili kojoj državi žele da pripadaju – ali taj referendum nikad nije održan.
Početkom šezdesetih je Kašmir napala i Kina i osvojila deo područja koje i danas drži pod nadzorom. Ali pre svega su to bili Indija i Pakistan koji su već četiri puta ratovali za Kašmir, a tu su onda maltene neprestani teroristički napadi i oružani incidenti muslimanskih ekstremista koji traže pripajanje Kašmira Pakistanu. Ti napadi se ne vrše samo u Kašmiru: setimo se i terorističkih napada na turistička odredišta u Mumbaiju 2008.
Ni druga strana ne okleva s provokacijama: mada su to vesti koje retko dospevaju u zapadne medije, najnovija je bila kako je još proletos i neposredno pre ponovnog izbora Modijevog BJR-a, Indija oborila dva vojna aviona Pakistana koji su navodno ugrozili vazdušni prostor Indije. Opet: usledio je napad terorista-samoubice islamističke organizacije Džaiš e Mohamad u Letpori na policijski konvoj gde je bilo 40 mrtvih.
Ipak, s obzirom da u međuvremenu i Indija i Pakistan raspolažu nuklearnim oružjem, međunarodna zajednica se trudi da smiri napetosti. 2005. je čak bila otvorena autobuska linija između Indije i Pakistana – prvi put posle 60 godina.
Ali današnja odluka indijske vlade će gotovo sigurno dovesti do novih napetosti i reakcija.