Opozicija bojkotom skreće pažnju sa sopstvene slabosti
12. septembar 2019.
U Srbiji se nazire ubedljiva pobeda vladajućeg tabora – „makar zato što će, osim Srpske napredne stranke i njenih partnera, malo koja partija učestvovati“ na izborima, piše Noje cirher cajtung (NZZ).
„Na birališta se ide tek na proleće. Ipak mnoge opozicione partije već sada prete bojkotom. Pod Vučićevim autokratskim režimom nema preduslova za fer izbore, kažu najvažnije snage opozicionog Saveza za Srbiju“, piše list.
„Protivnicima vlasti smeta pre svega nagomilana medijska moć režima. Sve nacionalne televizije i najveće novine nalaže se u rukama Vučićevih intimusa. Zaista, u zemlji jedva da još postoji kritičko izveštavanje. Kada Vučić otvara novi autoput, sve medijske kuće o tome izveštavaju u epskom trajanju. Predstavnicima opozicije se skoro uopšte ne daje prostora“, dodaje u tekstu Folker Pabst, novinar NZZ.
„Podtekst je da učešće u političkoj utakmici ne donosi ništa dok se nešto ne promeni“, piše NZZ, dodajući da ipak „bojkot nailazi na kritiku nezavisnih posmatrača“. Kao jedan takav navodi se izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar koji kaže da „uspeh bojkota izbora na posletku zavisi od međunarodne reakcije“.
„No manjkavosti pravne države se na međunarodnom nivou slabo kritikuju. Posebno se Evropskoj uniji pojmom 'stabilokratija' učitava da joj regionalna stabilnost i dogovor Srbije i Kosova znače sve, a demokratija i pravna država ništa. Zaista se Brisel tek uzdržano izjašnjava o situaciji u zemlji. Bojkot međutim neće navesti Brisel da se predomisli. Izvestilac parlamenta EU za Srbiju Dejvid Mekalister eksplicitno je upozorio na posledice tog koraka“, piše NZZ.
List nastavlja rečenicom da ionako skoro da nema primera uspešnih bojkota, podsećajući na 1997. godinu. NZZ pominje i komentar Miloša Damnjanovića napisan nedavno za portal BIRN-a u kojem se kaže da „u poluautoritarnim režimima koji dozvoljavaju određenu političku utakmicu – svejedno koliko je ona nefer – izbori još uvek predstavljaju najbolji način da se dođe do promena“.
„Da demokratske snage na biralištima mogu biti uspešne uprkos najtežim uslovima pokazali su izbori za gradonačelnika Istanbula pre par meseci, iako je pritisak na protivnike vlasti u Turskoj neuporedivo veći nego u Srbiji“, piše dalje ugledni švajcarski list. „Ipak je turska opozicija posle skandaloznog poništavanja prvog glasanja odbacila pozive na bojkot ponovljenog glasanja. Umesto toga je iskoristila bes u stanovništvu kako bi pokrenula još više birača i na kraju trijumfovala.“
„U srpskim gradovima je doduše veliko ogorčenje zbog Vučića, njegovog režima i manjka perspektive. Ali heterogeni opozicioni savez ne predstavlja alternativu koja može do većine. Nedostaje figura koja ujedinjuje poput (novog gradonačelnika Istanbula Ekrema) Imamoglua u koju su polagali nade protivnici turske vlasti svih boja“, piše NZZ i zaključuje ovako:
„Iako se iz subote u subotu održavaju demonstracije, protestnom pokretu na ulicama polako ponestaje snage. Ima dosta ljudi koji kažu da bi Vučić verovatno pobedio i pod fer izbornim uslovima. Bojkotom opozicione partije na posletku skreću pažnju sa sopstvene slabosti.“
priredio Nemanja Rujević