Optimizam u Parizu

Ništa manje nego „Budućnost planete Zemlje“ – to će biti predmet Klimatske konferencije koja danas (30.11.) počinje u Parizu. Vodeći svetski političari, među kojima i američki predsednik Barak Obama i njegov ruski kolega Vladimir Pztin, kao i kineski i Si Đinping, u Parizu će, kako je najavio domaćin Fransoa Oland, odaslati u svet „poruku nade i solidarnosti“.

Cilj konferencije jeste sporazum kojim bi se zemlje-učesnice obavezale da će smanjiti količinu gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Taj sporazum trebalo bi da zameni protokol iz Kjotoa koji je postignut 1997, a u kojem su se na slične ciljeve obavezale tadašnje industrijske sile. One međutim, u međuvremenu ne proizvode ni 15 odsto štetnih gasova. Nove privredne sile, poput Kine, Indije ili Brazila, zato u Parizu igraju važnu ulogu.

Nova šansa u Parizu

Sporazum koji bi obavezao najvažnije industrije sile na smanjenje štetnih gasova do 2010, propao je pre pet godina u Kopenhagenu. Ali sada su, smatra direktor nemačke nevladine organizacije „Džermanvoč“ Kristof Bals, izgledi za postizanje dogovora veći. „Politička volja mnogo je veća nego u Kopenhagenu“, kaže Bals za DW. On u prilog optimizmu iznosi i činjenicu da je poslednje godine po prvi put zabeležena stagnacija emisije izduvnih gasova, uprkos rastu globalne ekonomije.

Ipak, sve i da se postigne sporazum o smanjenju štetnih gasova, već sada je jasno da jedan drugi cilj, postavljen na klimatskoj konferenciji u Kankunu 2010, a koji se odnosi na ograničavanje globalnog otopljavanja na dva stepena celzijusa – neće biti ostvaren – iako stručnjaci upozoravaju na opasnost od gubitka ravnoteže ekoloških sistema. Otopljavanje od pet stepeni bi, recimo, prouzrokovalo gubitak glečera i nestanak koralnih grebena, a time egzistenciju mnogih stanovnika priobalja. Međutim, i da se primene sve planirane mere za zaustavljanje otopljenja, očekuje se porast temperature od 2,7 stepeni.

Transparentnost i – voda do grla

U Parizu će se pre svega razgovarati i pregovarati i o tome da se klimatski ciljevi preispituju svakih pet godina, čemu se neke države protive. Dalji cilj bio bi ujednačeno izračunavanja klimatskih prognoza, koje se, kako kaže Kristof Bals, donose na osnovu različitih, nacionalnih parametara. „Zemlje pri izračunavanju emisija koriste različite pristupe različitim fosilnim energentima“, kaže Bals. Promene u tom pristupu pre svega traži Evropska unija, a opiru im se zemlje koja baš ne vole da im se, pogotovo kad je u pitanju energetika, zaviruje u karte. „Radi se o rastućim ekonomskim silama, poput Kine ili Indije“, kaže referentkinja za klimatska pitanja pri humanitarnoj organizaciji „Hleb za svet“, Sabine Mininger.

Neke manje razvijene zemlja i pre svega ostrvske države, koje su direktno pogođene otopljavanjem i s njim povezenim porastom vodostaja, vodiće važnu reč u Parizu. Te zemlje pre svega zanima finansiranje šteta nastalih klimatskim promenama. Teoretski bi bogatije zemlje trebalo da finansiraju te troškove, pri čemu se očekuje da će u određeni fond, kako je to definisano sporazumom iz Kankuna, godišnje biti uplaćivano sto milijardi dolara. Kritičari, međutim, sumnjaju u ostvarivost tog smelog cilja i to pre svega zato što sporazumom iz Kankuna nije definisano koje zemlje su i pre svega, koliko dužne da uplaćuju u taj fond. To bi zaključcima iz Pariza trebalo da se promeni.

Veliki savez za veliki preokret?

Očekuje se da će Evropska unija podržati zahteve manjih i siromašnijih zemalja za boljom zaštitom od klimatskih promena. Kristof Bals smatra da samo jedan veliki i jak savez zagovornika pozitivnih promena može da slomije otpor zemalja izvoznica nafte koji su najljući protivnici prelaska prema ekonomijama koje su više ili potpuno nezavisne od fosilnih energenata. Berenžer Kvinsi, predstavnica Francuske na konferenciji, takođe je oprezna optimistkinja: „Pariz ne može da ukloni sve dosadašnje greške, ali on može da postane prelomna tačka“.