Orbanova objava rata EU
26. septembar 2018.
Video-klip koji je objavila Orbanova vlada omiljena je tema u Mađarskoj. To je besni krik protiv Evropskog parlamenta koji prati dramatična muzička podloga. „Nećemo se povlačiti pred ucenana!“. I još: „Zaštitimo Mađarsku!“
Video u trajanju od 25 sekundi svojevrsna je reakcija vlade u Budimpešti na Izveštaj o Mađarskoj koji je Evropski parlament usvojio 12. septembra dvotrećinskom većinom. U tom Izveštaju Mađarska je optužena za ozbiljna kršenja zakona i poslužio je kao osnova za aktiviranje Člana 7 Sporazuma Evropske unije.
„Većina Evropskog parlamenta, prijateljski nastrojena prema useljavanju, želi da nas ućutka, jer našu domovinu i Evropu štitimo ogradom“ – čuje se u video-klipu. Pri tom se vide dvoje članova Evropskog parlamenta, holandska poslanica iz redova Zelenih Judit Sargentini (autorke izveštaja o Mađarskoj) i predstavnik belgijskih liberala Gaj Verhofštat. U pozadini je i neoštra fotografija američkoga milijardera poreklom iz Mađarske Džordža Soroša.
Na meti Makron i Merkelova
Taj video-klip deo je kampanje vlade Viktora Orbana, koja se trenutno vodi u svim medijima bliskim tamošnjoj vlasti. U okviru kampanje vladajući političari gotovo svakodnevno napadaju navodno anti-mađarske države i šefove vlada drugih EU-država. Među njima su, pre svih, francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel. Orban lično optužuje Merkelovu da Mađarskoj želi da uskrati zaštitu njenih granica. A njegova glavna istoričarka, Marija Šmit, piše da kancelarka želi da dovrši plan kralja Vilhelma i Hitlera o germanizaciji Evrope.
Ali ono što se u svemu tome ne vidi, jeste to da izveštaj Sargentinijeve i postupak aktiviranja Člana 7, za Orbana stižu u idealno vreme i savršeno se uklapaju u njegovu političku strategiju. Orbanov dugoročni cilj, kako je sam rekao, jeste EU kao ekonomska unija u kojoj su pitanja vrednosti i vladavine prava u isključivoj nadležnosti država-članica. Kao polugu u tom smislu Orban već duže vreme koristi problem migracija. To je tema koju on uspešno eksploatiše u kampanjama u samoj Mađarskoj kako bi konsolidovao sopstvenu moći. Orban veruje da će u godinama koje dolaze to i dalje biti dominantno društveno pitanje širom Evrope, na osnovu kojeg će on moći da osvaja političke poene.
U skladu s tim, debatu Evropske unije o stanju u Mađarskoj Orban predstavlja kao „osvetu Brisela“ zbog mađarske migrantske politike. Opasnost od migracija, kako je najavio, biće u centru njegove evropske predizborne kampanje. Orban se pri tom nada da će, kako je rekao, biti smenjena „levičarska, liberalna“ većina u Evropskom parlamentu, „prijateljski raspoložena prema migracijama“. Pri tom se do sada neviđena oštrina i antievropsko raspoloženje mogu tumačiti i kao otvorena i konačna objava rata Evropskoj uniji.
Zajedno sa desničarima i populistima
Formalno, Viktor Orban i njegova stranka Fides vode kampanju za izbore za Evropski parlament kao deo Evropske narodne stranke (EPP). Mađarski premijer insistira na tome da njegova stranka i ostane članica EPP, ali želi da se taj stranački savez obaveže na strogu antimigrantsku politiku. Unutar EPP trenutno vlada politička pat-pozicija kada je reč o eventualnom isključenju Orbanovog Fidesa.
U praksi će, međutim, Fides predizbornu kampanju da vodi rame uz rame sa drugim desničarskim populističkim i nacionalističkim strankama i snagama u Evropi. Ponude za saradnju već su stigle od gotovo svih relevantnih snaga iz tog tabora: od Slobodarske partije Austrije (FPÖ), do italijanske Lige (Lega Nord). Ne samo da Orban najavljuje da će, u slučaju isključenja Fidesa iz EPP, formirati savez antimigrantski orijentisanih stranaka – on i lično neguje dobre kontakte s političarima kao što su Gert Vilders (Holandija), Stiv Banon (SAD) ili Mateo Salvini (Italija).
Brisel bez šansi?
Mađarski premijer već sada, na početka predizborne kampanje, beleži malu pobedu protiv Brisela: vlade i vladajuće stranke država Višegradske grupe – pored Mađarske, to su još i Poljska, Češka i Slovačka – najavile su da neće podržati aktiviranje Člana 7 protiv Mađarske. Slične odluke mogle bi da budu donete u Rumuniji, Bugarskoj, pa i u Hrvatskoj. U svakom slučaju, značajan deo poslanika Evropskog parlamenta iz tih zemalja glasao je protiv izveštaja Sargentinijeve. Poljska se već suočava s postupkom pokretanja Člana 7 i postoji mogućnost – ne bez razloga – da i protiv drugih zemalja, poput Rumunije, budu pokrenuti slični postupci.
Orban zna da je pokretanje Člana 7 u praksi gotovo neizvodljivo – da bi se uvele sankcije i Budimpešti oduzelo pravo glasa, u Savetu EU morao bi da vlada potpuni konsenzus, a toga nema ni u slučaju Mađarske, a ni u slučaju Poljske. Bez obzira na to, veliki uspeh za Orbana bilo bi ako bi i sam postupak, još pre početka, doživeo neuspeh. Za to bi moralo da glasa najmanje šest zemalja, ali još ne može da se sagleda kakve su šanse za to. A ako se i to dogodi, Orban bi se onda dugoročno odbranio od nastojanja EU da Mađarsku vrati na put ka pravnoj državi. To bi – za sada – bila njegova najveća pobeda u borbi protiv Brisela.