Osnovana Unija za Mediteran
14. jul 2008.Povodom jučerašnjeg samita u Parizu na kojem je osnovana „Unija za Mediteran“ Špigel onlajn piše: „Nakon višemesečnih usaglašavanja, najzad su 43 zemlje iz Evrope, Afrike i Azije osnovale uniju. Francuski predsednik koji je i inicijator ove unije se nada da će Unija obezbediti čvršću saradnju između tri kontinenta. Pred sam samit, a i u toku jučerašnjeg dana razgovarali su predsednik Sirije i Libana. Ove dve zemlje prvi put u istoriji uspostavljaju diplomatske odnose. Za Sirijskog predsednika Asada je to, nakon dugogodišnje izolacije, povratak na međunarodnu političku scenu. List podseća da se Sirija 90-ih godina našla u ulozi zaštitnice Libana. Sirijska vojska patrolirala je Libanom sve do 2005. godine kada je ubijen libanski premijer Hariri.
Nakon masovnih protesta Sirija je povukla vojsku iz Libana, ali se i dan danas ne zna koju ulogu je igrala u ovom ubistvu”, piše Špigel onlajn.
Problem regiona je problem poverenja
Frankfurter algemajne cajtung piše: “Ovo je Sarkozijev istorijski potez. Nakon što je sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu omogućio povratak na političku scenu, Sarkozi je jasno rekao:’Želim da predsedniku Asadu ukažem na to koliko je važna uloga Sirije u regionu, ali i koliko je za Francusku važan dijalog koji smo izabrali.’ Dakle to je jedan jasan, otvoren i lojalan dijalog.“
„Mir nikada nije bio bliži“, naslov je teksta u Zidojče cajtungu. Izraelski premijer Ehud Olmert smatra da je moguće brzo uspostavljanje mira sa Palestincima. „Nikada nismo bili bliže dogovoru kao sada“, rekao je Olmert nakon jučerašnjeg razgovora sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom i francuskim predsednikom Sarkozijem. Abas je pozvao zemlje članice EU da se i dalje angažuju oko uspostavljanja trajnog mira na Bliskom istoku. Sarkozi je tom prilikom rekao: „Problem regiona je problem poverenja.“ On smatra da Evropa mora uliti poverenje zemljama Bliskog istoka, ukoliko želi da posreduju.
Usmereni više ka istoku nego ka Mediteranskoj uniji
U komentaru pod nazivom „Mediteranska unija, radna klima“, Tagescajtung piše: „Sarkoziju je pošlo za rukom da za sto okupi gotovo sve predsednike mediteranskih država, plus države EU, iako su mnoge već decenijama u ratu. Pa ipak, u Parizu se nije bogzna šta desilo, komentariše list. Evropska unija sledi svoj cilj daljeg proširenja, tako da je po pitanju Mediteranske unije dosta suzdržana. Posebno se to dalo uočiti u držanju Velike Britanije. I velike zemlje poput Poljske usmerene su više ka istoku, nego ka tome da daju podršku Mediteranskoj uniji. S druge strane je jasno da nova organizacija ima posla sa partnerima koji nisu demokratskim putem birani i koji demokratsko uređenje države ne vide kao rešenje“, piše Tagescajtung. „No, bilo kako bilo, jedan razlog za uspešan zajednički rad svakako je i borba protiv zagađenja vode i klime, a ne treba zanemariti i ekonomsku saradnju“, primećuje Tagescajtung.