Ostati u domovini, barem iz inata
1. novembar 2018.
Od aerodroma u Jašiju do Pjatra Njamca na severoistoku Rumunije, 160 kilometara lošeg puta. Već to pokazuje kolika je briga Bukurešta za ovaj zabačeni kraj:
„Još uvek nema autoputa. 2018. godine! Nema čak ni komadića autoputa u čitavom regionu. Nisu čak ni počeli da grade“, negoduje naš vozač Niku dok se puna dva sata vozimo kroz zapravo lep pejzaž.
Ali praktično sva industrija koja je tamo postojala, odavno je propala. U potrazi za poslom, po pravilu negde u Evropi, mnogi su u domovini ostavili decu, da ih čuvaju babe i dede, ponekad i komšije. Kontakt sa roditeljima svodi se na internet, u Rumuniji se već govori o skajp-porodicama. Jer u proteklih dvadesetak godina iz te zemlje je otišlo oko tri i po miliona građana.
Odliv mozgova
Prema podacima Ujedinjenih nacija za period od 2000. do 2015, i srazmerno broju građana, samo je iz Sirije otišlo više ljudi nego iz Rumunije: i danas statistički gotovo svakih pet minuta po jedna Rumunka ili Rumun napuštaju svoju zemlju.
I naš vozač Niku ima ćerku koja je upravo upisala studije medicine. Naravno, istovremeno je krenula i na kurs jezika. Uči nemački. Dobri lekari su traženi u Nemačkoj, objašnjava nam Niku. Ali, neophodni su i Rumuniji. Odliv mozgova je postao ozbiljan problem: nedostaje i zanatlija, inženjera svih vrsta.
Tako je to i u živopisnom gradiću Pjatra Njamc. Nastao je još u srednjem veku, broji osamdesetak hiljada stanovnika. Socijalizam im je ostavio tipične blokove zgrada, ali – i tamošnje Pozorište mladih slavi svoju 60. godišnjicu i steklo je ugled koji seže i preko granica Rumunije.
„Radovi u toku“
Pre nekoliko godina upravu pozorišta je preuzela Janina Karbunariju i trudi se da na pozornicu postavi probleme koji muče današnje Rumune: odnos prema diktaturi Čaušeskua, korupcija, odlazak u inostranstvo i problemi koji su izazvani globalizacijom.
U njenom novom delu „Radovi u toku“ radila je sa mladim glumcima iz čitave Italije. U predstavi se sažimaju problemi tržišta rada u čitavoj Evropi, ne samo Italijana nego i radnika sa istoka Evrope i izbeglica. „Bilo je zanimljivo iskustvo videti kako iskorišćavanje radnika svuda funkcioniše na isti način“, kaže ona.
Običaj u tom pozorištu je da se publika posle predstave podstakne na razgovor o prikazanom problemu. „To je naša dužnost kao umetnika. Mi ne možemo promeniti svet, ali možemo ga bolje razumeti, uz pomoć pozorišta i umetnosti. To je podsticaj na razmišljanje i to nije malo.“
Silvija Traistariu je studirala likovnu umetnost u Klužu i Bukureštu, i sad radi u gradskoj galeriji. I njena dela su prožeta aktuelnim problemima: „Zabrinuto posmatram razvoj našeg društva. I Evrope, to se ne može razdvojiti. Pokušavam u svojim delima da upozorim da idemo u pogrešnom pravcu. Brine me sve veći materijalizam, ludilo potrošnje. Postali smo robovi novca u svetu koji se pretvara u veliki trgovački centar“, kaže umetnica.
Ipak ostati?
Na Zapadu je taj proces trajao neko vreme, ali Rumuniju je pogodio preko noći. I nju brine što mladi odlaze: „Oni imaju osećaj da u svojoj struci ne mogu postići sve što stvarno mogu. Zato masovno odlaze. Ne radi se samo o novcu, nego mislim da ste u Rumuniji osuđeni da uvek ostanete tek negde u sredini i prosečni, bez obzira koliko ste dobri.“
Ni ona ne može da preživi samo od umetnosti, pa je pitamo da li je i ona razmišljala o odlasku? „Oh da, veoma često!“ priznaje. I ona i mnoge njene koleginice i kolege. „Ali sam na kraju ipak ostala. Volim svoju domovinu i svoju porodicu. Imala sam lepo, srećno detinjstvo i sada pokušavam i ja tu da pružim svoj doprinos.“
U Pozorištu mladih srećemo Vijorelu i Georgea. Osamnaest im je godina, George mašta o studijama glume i ostanku u pozorištu, Vijorela želi da bude inženjerka vazdušne i svemirske tehnike. I oni stalno razgovaraju o tome šta se dešava u Rumuniji. Vijorela je odlučna - ostaje u svojoj domovini: „Ne, nikako ne želim da odem. Možda samo za vreme studija. Ali znam da mnogi moji vršnjaci planiraju odlazak. Meni se dopada ovde i bila bih srećna kad bi mogla doprineti pozitivnom razvoju u Rumuniji.“