Otetim avionom u nuklearku!

U Nemačkoj su teroristički napadi, kako piše nedeljnik Špigel, dugo važili za rizik male verovatnoće, kakav može da se uporedi sa udarom komete. Međutim, sudije višeg suda u Lineburgu su u junu zaključile da to više nije rizik male verovatnoće. Savezno ministarstvo za zaštitu životne sredine traži da starije nuklearne elektrane dobiju efektivnu zaštitu od terorističkih napada, i to postavlja kao uslov za njihov dalji rad.

Otmice uprkos pojačanim kontrolama

Prema najnovijoj ekspertizi organizacije „Grinpis“, verovatnoća da uspe napad zaletanjem aviona u nuklearnu elektranu, vrlo je visoka. „Barijere koje su rezultat integrisanog zaštitnog koncepta donose slabu zaštitu“, piše u toj ekspertizi. Uzmimo najpre bezbednost na aerodromima: i pored pojačanih kontrola putnika, od 11. septembra 2001. do danas oteto je ukupno 28 aviona.

Testovi su pokazali da je teško otkriti opasne predmete koje putnici unose u letelice; na poslednjem takvom testu sprovedenom na frankfurtskom aerodromu, otkriveno je samo 63 odsto opasnih predmeta.

Lovci nemačke avijacije, koji su u stalnoj pripravnosti na vojnim aerodromima u Nojburgu na Dunavu i u Vitmundu, kasno bi sustigli oteti avion. Osim toga, Ustavni sud je odlučio da oni ne bi smeli da raketiraju oteti putnički avion.

Veštačka magla protiv terorista

Jedno od rešenja za zaštitu nuklearnih elektrana nudi firma za proizvodnju oružja „Rajnmetal“. U pitanju je uređaj za stvaranje magle, koja obavija objekat i čini ga nevidljivim za neprijatelja. Velike količine magle se stvaraju za samo nekoliko sekundi, pa se smatra da teroristi za upravljačem putničkog aviona više ne bi mogli da vide elektranu na koju su želeli da se obruše.

Uređaji za stvaranje magle su već ugrađeni u ratne brodove – oni su u stanju da se za kratko vreme „sakriju“ u oblake kako ih piloti neprijateljskih aviona ili brodova ne bi dobro videli. Kada je reč o nuklearkama, zna se da bi se u slučaju njihovog „zamagljivanja“ tornjevi za hlađenje najverovatnije i dalje videli iznad oblaka magle. To bi bilo dovoljno za tačno određivanje njihove pozicije. Čak i kada avion ne bi precizno pogodio elektranu, to jest, kada bi izostala lančana reakcija, u oštećenom reaktoru bi ostalo dovoljno radioaktivnog materijala koji bi mogao da ugrozi okolinu.

Ojačavanje zidova elektrane

Nemački kriminalistički ured od 2003. godine ima i odeljenje pod nazivom „Centralna grupa Saveza za slučajeve odbrane od teških napada na nuklearna postrojenja“. Ono u svakom kvartalu sastavlja izveštaje o stanju bezbednosti nemačkih nuklearki. Iz njih proizilazi da se opasnost i dalje smatra malom, ali da ona mora da se uzme u obzir.

Zbog toga će nuklearke starije proizvodnje morati da se suoče sa troškovima i do 400 miliona evra – za ojačanje zidova, ili krovova koji bi mogli da se uruše na reaktore. Za neke od mera bi trebalo obnoviti i same temelje građevina, što je praktično nemoguće.

Za vlasnike nuklearki izvor glavne opasnosti i dalje nije 11. već 18. septembar – dan velikih demonstracija protivnika nuklearne energije koje će se održati u Berlinu, piše najnoviji Špigel.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković