Otkaz stanaru zbog pušenja?

Prvo su im zabranili pušenje na radnim mestima i u javnim ustanovama, pa u restoranima i kafićima. Da li je na pomolu i zabrana pušenja među sopstvena četiri zida? Upravo je to pitanje koje trenutno muči milione pušača u Nemačkoj, a razlog je jedna najnovija sudska presuda.

Vlasnica stana u kojem 75-godišnji Fridhelm Adolfs živi već više od četiri decenije dobila je sudski spor na prvoj instanci suđenja pred Prvostepenim sudom u Diseldorfu. Budući da su se drugi stanari u zgradi žalili na smrad cigareta na stepeništu, vlasnica stana je Adolfsu uručila otkaz.

Kako je pokazala presuda suda, ona je na to imala pravo. „Ukoliko pušačke navike nekog stanara ugrožavaju zdravlje i smetaju drugim stanarima u zgradi, to je dovoljan razlog za prekid ugovora“, stoji u objašnjenju presude koja doduše još nije punopravna. Penzioner je najavio žalbu naglasivši kako će se za svoje pravo i svoja četiri (iznajmljena) zida boriti do poslednjeg daha.

Iako su se nemački pušači odmah digli na noge videvši u ovom slučaju najnoviji primer šikaniranja i oduzimanja „osnovnih ljudskih prava na slobodu“, njihovo je uzbuđenje ovoga puta ipak preterano. Naime, reč je o jednom specijalnom, individualnom slučaju, a nikako o novom talasu zabrana koja bi ovoga puta mogla voditi u apsolutnu zabranu pušenja čak i u sopstvenim, odnosno, iznajmljenim stanovima i kućama.

Promenio navike provetravanja stana?

Budući da se iz stana 75-godišnjeg Adolfsa uporno širio miris nikotina, što je navodno smetalo drugim stanarima, vlasnica stana uručila mu je otkaz. Sam Adolfs tvrdi kako on u stanu puši već četiri decenije i kako to do sada nikome nije smetalo. „Požalio se samo jedan novi stanar u zgradi. Ali on stanuje na petom spratu. Ne razumem kako on uopšte može da osetiti smrad mojih cigareta. Razlog u otkazu leži negde drugde. Mislim da vlasnica moj stan želi da pretvori u poslovni prostor“, navodi penzioner.

Vlasnica zgrade tvrdi kako je Alfons promenio svoje „navike provetravanja stana“ i kako više nije podizao roletne i otvarao prozore, već stan vetrio jednostavnim otvaranjem vrata stana prema hodniku.

Budući da iz formalnih razloga (advokat penzionera prekasno predao zahtev za preispitivanje dokaza), sud nije imao vremena da proveri optužbe, odnosno činjenično stanje u zgradi, sudac je poverovao vlasnici zgrade, a argumente penzionera označio nedovoljnim. On je naglasio kako „svaki stanar u osnovi u svom stanu sme da puši sve dok dim ne ugrožava druge stanare“.

Iako presuda još nije pravosnažna, vlasnica stana ipak ima pravo od Adolfsa da zatraži da napusti stan. Ukoliko penzioner do sledeće instance suđenja želi da ostane u stanu, on bi morao da plati kauciju u iznosu od 3.300 evra. S obzirom na ogromnu popularnost koju je već sada stekao među pušačima, Adolfs može očekivati finansijsku pomoć svojih „obožavatelja“.

Uskoro zabrana smeha i roštilja?

Kako će se dalje odvijati situacija na drugoj pravnoj instanci, teško je proceniti. Ali već sada može se reći da ukoliko se zaista dokaže da penzioner već godinama nije provetravao svoj stan otvarajući prozore, zbog toga bi mogao da snosi posledice.

Niko ne bi tolerisao da držanje otpada ispred vrata stana, umesto u odgovarajućem kontejneru. S druge strane, trebalo bi imati u vidu da čak i pušači imaju neka prava koja se moraju poštovati. Osim toga, ako se penzioneru zaista zabrani pušenje u stanu zato što to „nekome smeta“, onda se sa pravom može postaviti pitanje - šta je sledeće? Hoće li uskoro biti zabranjeno i glasno smejanje, pevanje ili roštiljanje, samo zato jer to nekome smeta?

Šta konkretno kaže nemački zakonodavac?

Što se zakonskih odredbi tiče o pušenja u privatnim stanovima i kućama, situacija izgleda ovako: Stanari u osnovi smeju da puše u stanovima u kojima žive i to koliko žele. Problem može nastati ukoliko je reč o ekscesivnom pušenju, odnosno, tolikoj konzumaciji cigareta da se zidovi stana više ne mogu renovirati na uobičajen način. Tada vlasnik stana od stanara traži odštetu.

Zabrana pušenja vredi međutim za sve zajedničke prostorije neke zgrade kao što je hodnik ili lift. Zanimljiva je situacija ukoliko neko puši na balkonu ili na terasi, a to pak smeta drugim stanarima. U tom slučaju, oni koji se žale imaju pravo na smanjenje plaćanja stanarine, dok vlasnik stana nema nikakvo zakonsko pravo da pušaču iz tog razloga uruči otkaz. Ono što takođe mnogi ne znaju jeste da iako prilikom iznajmljivanja stana, mnogi vlasnici u oglasu traže samo nepušače ili čak sa novim stanarom sklope ugovor koji pušenje isključuje – ova dodatna klauzula o nepušenju u slučaju sudskog spora nema nikakvu vrednost.

Pušači kao osobe drugog reda?

Činjenica da su se pušači toliko uzrujali i uskomešali zbog slučaja penzionera Adolfsa zapravo nije ni najmanje čudna. Oni su već duže vremena, kako kaže većina njih, izloženi raznim zabranama koje su u međuvremenu dostigle nivo koji je zapravo teško dodatno pooštriti. Naime, osim uvođenja sve većeg poreza na duvan tokom godina, u Nemačkoj kao i u drugim evropskim zemljama vredi gotovo apsolutna zabrana pušenja na javnim mestima.

Zakonska zabrana iz 2005. godine bila je pooštrena tri godine kasnije, a u maju ove godine uvedena su dodatna ograničenja. Na primer u pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji koja najstrože sprovodi ove mere, cigaretu više nije moguće zapaliti čak ni u posebnim klubovima za pušače. U potpunosti su ukinute mogućnosti pušenja u restoranima i kafićima – sada pušači moraju uvek da izlaze na ulicu. U restoranima i drugim gastronomskim objektima moguće je zapaliti cigaretu samo ukoliko je reč o takozvanim zatvorenim privatnim zabavama ili večerama.

Ove zabrane uvedene su kako bi se sa jedne strane zaštitili nepušači, ali i kao pokušaj smanjenja broja pušača uopšte. U Nemačkoj oko 24 odsto stanovnika konzumira duvan i to svakodnevno. 2011. godine je oko 45.500 osoba preminulo od karcinoma pluća i bronhija.

Autor: Željka Telišman (dpa,afdp)
Redakcija: Jakov Leon