Ovo je bila godina lomova

Svet je tokom 2014. zapao u haos. Ebola je izbila u Africi, rat u Ukrajini. Beleži se uspon ubilačke Islamske države. U Pakistanu masakr nad nedužnim đacima. Rat u Gazi. Izborni uspesi radikalne desnice u državama EU. Neobjavljeni rat bandi u Meksiku. Gde god da se pogleda, na svim kontinentima je politička i društvena situacija postala teža i nepreglednija.

I u Evropi besni jedan rat. U Ukrajini, zemlji na granici između Rusije i Srednje Evrope. Države Zapada i Rusija našle su se u mučnom diplomatskom ratu, u novom spoljnopolitičkom ledenom dobu, u novom Hladnom ratu.

Kako se postaviti prema Putinu?

Ruski predsednik Vladimir Putin je pred veliki izazov stavio i Zapad i vladu u Kijevu time što je izvršio aneksiju Krima i umešao se u konflikt na istoku Ukrajine. Nakon sankcija se i sama Rusija našla u privrednim problemima. Neoimperijalista Putin je na kraju godine i sam postao svedok drastičnog pada vrednosti rublje. A Zapad, pre svih Evropa, pogotovo Nemačka, pitaju se: Moramo li Putinu izaći u susret? Gde je izlaz iz ove pat-pozicije? Kako ponovo uspostaviti mir u Evropi? Pomalo zaboravljena je pri tome sudbina samih Ukrajinaca i jedno jednostavno pitanje: Šta bi Putin mogao da učini?

Predsednik SAD Barak Obama pokazao se u odnosu prema Rusiji odlučnijim nego većina Evropljana. On igra na kartu u politiku oštrine. Međutim, Obama je zatočenik američke unutrašnje politike. On u SAD više nema većinu u Kongresu uz čiju pomoć bi mogao da nametne neku odluku. Dve godine uoči isteka svog mandata on je paralisan. Zbog političke slabosti i nedostatak opcija, Obama predstavlja super-silu u povlačenju. Silu koja sve manje želi da se upliće u bilo šta. Državu koja se sve više diskredituje u inostranstvu zbog očito sistematskog zlostavljanja uhapšenih islamista u Gvantanamu i na drugim mestima.

SAD nemaju uticaja na Bliski istok

Opadanje uticaja SAD, ali i nestanak želje da se odlučno kreira politika posebno je vidljivo na Bliskom istoku. U ratu u Gazi SAD nisu igrale nikakvu ulogu. Obama nije mogao da utiče ni na Izrael ni na Palestince. A po završetku rata je političko stanje bezizlazno kao i ranije. Ipak, SAD se bore protiv Islamske države – iz vazduha. Zapad, uključujući i Nemačku, obučava kurdske borce, Pešmerge, i pušta ih da se na tlu bore protiv ubilački nastrojenih islamista. Trenutno se čini da ovakav način delovanja ima uspeha.

Međutim, Islamska država je razorila kulturnu, religioznu i političku raznovrsnost na Bliskom istoku. Svuda su u begu Jezidi, hrišćani ali i muslimani. Sirija i Irak više nisu mesta društvenog reda i mira. Duhovni izazov, delo fundamentalističkog pokreta koji zagovara povratak istinskom islamu, ostavlja traga kako na Bliskom i Srednjem istoku, tako i u Africi. Kako je to delovanje prožeto odlučnom brutalnošću i terorizmom, brojne države tonu u građanske ratove. Milioni ljudi moraju da beže iz svojih domova. Prava noćna mora.

Ovo je bila godina brojnih prelomnih trenutaka i brojnih potresa. Političkih potresa. Godina nepregledne situacije i godina nereda. Godina u kojoj diplomatija nije uspela da zaustavi proboj nacionalističkog i religioznog ludila. Godina beznađa.