Pad aviona kod Teherana: Više pitanja nego odgovora

Izvesno je samo da je u sredu nadomak teheranskog aerodroma „Imam Homeini“ pao avion Boing 787 ukrajinske aviokompanije, nedugo pošto je poleteo ka Kijevu. Stradalo je svih 176 putnika i članova posade.

To se desilo usred iranskih raketnih napada na američke vojne baze u susednom Iraku u znak odmazde jer su Amerikanci usmrtili vodećeg iranskog generala Kasima Sulejmanija.

Greškom oboren?

Kanadski premijer Džastin Trido rekao je da sve informacije kanadskih i partnerskih obaveštajnih službi ukazuju da je „avion oboren jednom iranskom raketom zemlja-vazduh“. Trido je dodao da se to verovatno dogodilo greškom. Među putnicima su stradala 63 kanadska državljana. Čak 138 putnika je planiralo da u Kijevu presedne na vezani let za Toronto.

Prethodno je više američkih medija prenelo da su američke službe neposredno pred pad aviona registrovale radarske signale kao i da su američki sateliti zabeležili lansiranje dve rakete zemlja-vazduh. Predsednik Donald Tramp je nastupio uvijeno, tvrdeći da je u pitanju „tragični“ događaj i da je „neko možda počinio grešku“.

Nemački tabloid Bild preneo je fotografije koje su se pojavile na društvenim mrežama, a navodno pokazuju ostatke projektila kojim je oboren avion.

Šta kažu u Teheranu?

„Za nas je očigledno, i sa sigurnošću možemo reći, da nikakav projektil nije pogodio avion“, kategorički je u petak rekao Ali Abedzadeh, šef iranske vazduhoplovne agencije. On je pozvao SAD i Kanadu da objave podatke na osnovu kojih zaključuju da je avion oboren raketom. Iran je pozvao ukrajinsku stranu, kao i stručnjake američke kompanije Boing da učestvuju u zvaničnoj istrazi.

Pozivi na utvrđivanje istine

Zvaničnici više zemalja, uključujući Veliku Britaniu, Francusku i Rusiju, pozvali su da se ne žuri sa zaključcima pre nego što se slučaj detaljno istraži. „Neophodno je otkriti istinu“, rekao je francuski šef diplomatije Žan-Iv Ledren nudeći pomoć francuskih stručnjaka. Ruski poslanik Vladimir Džabarov je rekao da treba biti pažljiv sa zaključcima. „Iranci su pozvali Ukrajinu da učestvuje u istrazi. Zašto bi to činili ako znaju da su oborili avion?“

Šta sada?

Iranski stručnjaci su pronašli obe crne kutije iz aviona za koje se tvrdi da su oštećene, ali da je iz njih ipak moguće izvući podatke. U Teheranu su najavili da će, ako treba, potražiti pomoć stručnjaka iz Francuske, Kanade i Rusije. Najavljeno je da bi rad na crnim kutijama mogao da potraje oko mesec dana, a kompletna istraga i do godinu dana.

„Naravno, uvek postoji potreba javnosti da odmah zna uzroke pada, ali ispitivanje uzroka avionskih nesreća je mukotrpno sastavljanje slagalice i ne može se uraditi za nekoliko sati. Ponekad traje danima, mesecima, nekada godinama ili decenijama, a nekada se uzrok nikada ne dokaže“, rekao je za DW nemački stručnjak za avio-saobraćaj Tim Van Beveren.

Da li je bezbedno leteti u Iran?

Jedan avion nemačke Lufthanze se posle sat vremena leta ka Teheranu vratio u Frankfurt, odakle je poleteo. Kompanija je navela da je razlog „promenjena procena bezbednosnog stanja za vazdušni prostor oko aerodroma u Teheranu“. Još od srede su američke vazduhoplovne vlasti zabranile svojim aviokompanijama da saobraćaju iznad Irana, Iraka i delova Persijskog zaliva.

Nastavak obračuna

Podaci o mogućem obaranju aviona ponovo su rasplamsali tenzije. Prethodno se verovalo da je region na putu smirivanja nakon što je Teheran nekoliko ispaljenih raketa na ciljeve u Iraku proglasio svojom „osvetom“. U napadima nije bilo žrtava. Vašington i Teheran su poslali signale da su spremni za razgovore.

Tramp je ipak najavio pooštrene sankcije protiv Irana i ponovo branio odluku da SAD usmrte generala Kasema Sulejmanija. „Uhvatili smo totalno čudovište i ubili ga, a to je trebalo odavno da se desi.“

Atomski sporazum je mrtav?

Iran je ovih dana ponovo pripretio nastavkom nuklearnog programa. To je još jedan korak ka sahranivanju takozvanog Atomskog sporazuma koji je potpisan 2015. sa zapadnim silama, Rusijom i Kinom. SAD su pod Trampom jednostrano napustile sporazum iako su međunarodni kontrolori ocenili da se Iran drži svih odredbi i ne radi na obogaćivanju uranijuma to jest razvoju nuklearne bombe.

„Iran ne samo da planira atomsku bombu. Oni razvijaju i projektile koji mogu da nose te bombe“, upozorio je Julijan Hart, nemački Demohrišćanin zadužen za spoljnu politiku. On je za DW dodao da zato nema drugog rešenja osim daljih razgovora sa Iranom.

nr (dw, dpa, afp, rtr)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android