Pandemijski populizam

Glasine je pokrenula jedno stvarno saopštenje za javnost izdato 22. marta: kancelarka je otišla. Angela Merkel mora u karantin na 14 dana, jer je njen lekar testiran pozitivno na korona-virus, pa postoji mogućnost da je i ona zaražena.

I dok su se mediji pitali kako će kancerka da vodi vladu od kuće, veoma brzo su se pojavile i neke teorije: tako je recimo zvaničnik desno-populističke stranke Alternativa za Nemačku (AfD) iz Saksonije Andreas Albreht Harlas na društvenim mrežama napisao da Merkelova ne samo da je otišla, već i da se nikad neće ni vratiti. Karantin je samo izgovor.

Merkel u Paragvaju?

Pojavili su se i dodaci tom tumačenju: kancelarka je verovatno evakuisana u bunker na njenom imanju koje je još pre mnogo godina kupila u Paragvaju.

U međuvremenu se kancelarka vratila iz karantina i očigledno nije bila u Južnoj Americi. Ali to nije nikakva prepreka za stvaranje novih teorija zavere.

-pročitajte još: Korona, AIDS i kuga: bolest teorija zavere

Na Univerzitetu Minster istraživali su kako funkcionišu takve teorije u doba pandemije. Oni su analizirali oko 120.000 objava raznih nemačkih medija na Fejsbuku između januara i marta. Kako se sve više izveštavalo o širenju virusa, tako je sve više bilo i objava takozvanih „alternativnih medija“. Njihov spektar je širok, ali ima dosta i onih koji šire mržnju svake vrste i na svaki način žele da se razlikuju od „zvaničnih“ medija i političke elite.

Sve nekako vodi prema smaku sveta

Glasine koje se šire po pravilu su kombinacija stvarnih informacija i raznih teorija. Jedna je recimo ona da je virus stvoren u nekoj kineskoj laboratoriji (o Institutu za virusologiju u kineskom Vuhanu pisao je i DW), ali nema nikakvog dokaza za tvrdnju da je virus zaista potekao otale, još manje da je veštački „stvoren“, a najmanje da je stvoren kao biološko oružje. Te teorije su se pojavile neposredno nakon prvih slučajeva zaraze u januaru. U stvari se još ne zna odakle je virus došao, a glasine se upravo najviše šire onda kada naučnici još uvek traže odgovore.

Tu je i teorija da je virus mnogo manje opasan nego što se tvrdi. To je donekle tačno: u oko dve trećine slučajeva zaražena osoba jedva i da primeti da je obolela. Ali u određenom broju slučajeva virus jeste veoma opasan i bolest se razvija zastrašujućom brzinom – ponekad je reč o satima. Zašto neko i ne primećuje da je zaražen, a neko od virusa umire? Odgovora na to pitanje još uvek nema.

No u teoriji zavere nema nepoznanice. Baš kao što joj i ime kaže – sve je to nekakva „zavera“ protiv nas, koja se onda još i dodatno povezuje s drugim velikim promenama u našem svetu, tvrdi Torsten Kvant sa Univerziteta Minster. On koristi pojam „pandemija populizma“ kada želi da opište to kako se pandemija povezuje s klimatskim promenama, izbeglicama... Ukratko, sve nekako vodi prema smaku sveta, a tu su na istoj strani i Angela Merkel i Greta Tunberg i rat u Siriji...

Ruši se poverenje u državne institucije

Odlika svih glasina i teorija zavere jeste i to da se one šire tako što jedni citiraju druge kako bi dokazali svoju verodostojnost. U svetu društvenih mreža to se događa zapanjujućom brzinom. „Uočili smo više slučajeva u kojima se neke izjave citiraju na drugom mestu, na primjer na Jutjub-kanalima teoretičara zavere koji služe kao sekundarni sistemširenja informacija. Oni pak tamo uzimaju te glasine kao verodostojnu informaciju“, kaže Kvant. Glasine se ponekad prošire u toj meri da one postaju informacija koju je „svako čuo“, što se može meriti sa dometom koji imaju informacije etabliranih medija.

Neke glasine i teorije su očigledne budalaštine, ali čak i one nalaze plodno tlo, pogotovo ako im poveruju i šire ih poznate osobe. Tako je i nemački muzičar Ksavijer Najdu na Jutjubu obliven suzama fantazirao o svetskoj akciji spasavanja. On je ispričao da je američki predsednik Donald Tramp proglasio zabranu kretanja i poslao veliki bolnički brod u Njuork samo zato da bi potajno spasao veliki broj otete i zlostavljane dece koja se nalaze u podzemnim tunelima. O tome se ništa ne zna, jer je sve super-tajna.

Ali mnoge glasine nisu tako ekstremne, već su promišljeni način za potkopavanje poverenje građana u institucije države u kojoj žive: recimo informacije koje šire platforme kao je Raša tudej Dojčland ili desničarski magazin Kompakt. Simone Rafael iz Fondacije Amadeu Antonio kaže: „Takvi ’alternativni mediji’ se, i po sopstvenom shvatanju, nalaze u ’informativnom ratu’ s demokratskim strankama i parlamentarnom demokratijom. Oni šire nesigurnost kako bi izazvali pad sistema.“

Pomaže samo igra „otvorenim kartama“

Nesigurnosti ima mnogo i bez glasina: ljudi su uplašeni zbog pandemije, a još je veći problem to što se o virusu i bolesti tako malo pouzdano zna. Građani vide kako se odgovorni političari teškom mukom snalaze u tolikim nepoznanicama i traže put izlaska iz krize.

Svima bi moralo da bude jasno da ljudi jesu uplašeni i da su „u strahu velike oči“ – koje vide i stvari koje ne postoje. Zato ne pomaže kad političari i neki „mejnstrim mediji“ sve kritike mera protiv pandemije – pa tako i glasine i teorije zavere – proglašavaju za neonacističku propagandu. Upravo to ekstremnoj desnici dovodi nove pristalice, jer se stvara utisak da „elita“ nešto krije od „običnih građana“ kako bi ih „bacila u okove“.

Može se razumeti to što je kancelarka Merkel izgubila živce i napala „orgiju diskusija“ o ukidanju zabrana uvedenih zbog pandemije. Ali i iz njenog CDU upozoravaju da rasprave mora biti. Poslanica socijaldemokrata Suzane Ritrih podseća da bi tu zabrinutost i nesigurnost građana trebalo ozbiljno shvatiti. „Moramo javno da raspravljamo o merama koje se sprovode i da ih na taj način učinimo transparentnim. Mora se igrati otvorenim kartama. U prvoj fazi krize to je dobro funkcionisalo. Sada, u drugoj fazi, ne smemo da ugušimo debatu.“

Što su građani duže prisiljeni da se odriču svoje uobičajene svakodnevnice, to pritisak više raste, upozorava Ritrihova. Čak i pristalice mera zabrana kontakata i izlaska vremenom počinju da sumnjaju i da se pitaju: „Ima li tu nešto što ne žele da nam kažu? Ima li ipak tu neke teorije zavere?“

Zato se samo proverenim informacijama može voditi bitka protiv glasina i teorija zavere. U nevolji se odmah traži „dežurni krivac“. A to lako mogu da iskoriste i oni koji i inače šire mržnju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android