Sve više novca u sve manje ruku. To je veoma problematična činjenica, i njeno navođenje nije povezano ni sa kakvom debatom iz zavisti. Taj disbalans je, kao što se zna, plodno tlo za brojna zla. Istovremeno smo potpuno bespomoćni. Zar nije utešno to da mnogi bogataši čine dobra dela? Naravno, ljudi poput Bila Gejtsa, koji je prema Frobesovoj listi najbogatiji čovek sveta, svojom Fondacijom pomaže na mnogim mestima. Međutim, donator jedini odlučuje ko će imati koristi od toga.
Bogatstvo je muškog roda
Ko su najbogatiji ljudi sveta? Recimo, osnivač lanca H&M, Stefan Person sa imovinom teškom 24,5 milijardi dolara zauzima solidno 28. mesto. U azijskim fabrikama tekstila koje rade za njegov modni lanac rade uglavnom žene koje ne mogu da žive od svoje plate. Inače, usput rečeno, 455 od 500 najbogatijih ljudi sveta su muškarci.
Oksfam je dobro potkrepio svoj tekst, koji ima čak osam stranica fusnota. Citiraju se Svetska banka, stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Međunarodni monetarni fond, ali i izvori iz Nigerije i Brazila koji pojašnjavaju direktnu vezu između politike i novca. Citiraju se nove studije iz Sjedinjenih američkih država i Velike Britanije u kojima trećina ispitanika koji u finansijskom sektoru zarađuju više od 500 000 dolara godišnje, priznaju nekorektno poslovno ponašanje, dakle prevaru Ali kakva korist od toga?
Bogatstvo nije povezano sa učinkom
Koncentracija novca se nastavlja. Kolovođe su firme koje se zovu Apple, Google, Monsanto, InBev (najveća pivara u svetu). Njihovo lobiranje se svodi na to da se izbegne porez. Oksfam godinama ukazuje na činjenicu da najbogatiji ljudi sveta dnevno od kamata ubiru pet miliona dolara. Ekstremno bogatstvo nije nužno povezano sa radnim učinkom.
Teško da će neko ovu rastuću nejednakost tematizovati na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Možda poneki učesnik, uprkos sastancima, stigne da baci pogled na sajt magazina Forbes. Tamo je misao Martina Lutera Kinga izreka dana: „Najupornije i najhitnije pitanje u životu je – šta radiš za druge?“