Parlament taština, intriga i izdaja

Kada poslanici Evropskog parlamenta vode svoje rutinske debate, Plenarna sala u Strazburu je obično prazna. Ovog utorka (17.1.) će biti puna, jer tada će biti važan – svaki glas. Napetost se oseća u vazduhu pred izbor novog predsednika Evropskog parlamenta. Prvi put u poslednjih nekoliko decenija, o tome ko će biti na toj funkciji se ne odlučuje u nekoj od stražnjih soba. Do sada bi se najveći poslanički klubovi, Konzervativci i Socijalisti, uvek složili oko zajedničkog kandidata. Sada će naslednik – ili naslednica – Martina Šulca (SPD) biti određen(a) na pravim izborima. Ima sedmoro kandidata – svaki poslanički klub je prijavio jednog. Potpuno je neizvesno kako će proteći glasanje, smatra istraživač izbora Doru Frantesku iz organizacije „Votvoč“. On je načinio računski model kojim se poslužio kako bi otkrio koji kandidat ima najveće šanse. „Votvoč“ tipuje na Antonija Tajanija – konzervativca.

No, neizvesnost je velika. Svaki kandidat je upućen i na glasove drugih poslaničkih klubova. To znači da će na dan glasanja biti stvarane koalicije i zadovoljavana taština – a nisu isključene ni intrige ni izdaje. Đani Pitela, kandidat Socijalista,  na to gleda pozitivno: „Glasanje bez prethodnog dogovaranja je lepa stvar. Na kraju će, posle četiri kruga glasanja, pobediti onaj ko bude imao najviše glasova, bio to jedan glas ili deset glasova. Toliko demokratije!“, rekao je Pitela za DW.

Nije lako posle Šulca

Mnogi poslanici su bili iznenađeni time što su Socijalisti i Konzervativci okončali svoju „informativnu veliku koaliciju“. Ona je do sada bila zaslužna za neometan zakonodavni rad i dobru saradnju sa drugim telima kao što je Savet ministara koji takođe mora da odobri zakone. Evropska komisija predlaže zakonske tekstove. Sva tri tela su često dolazila do kompromisa iza zatvorenih vrata. Odlazeći predsednik Parlamenta Martin Šulc važi kao majstor tog postupka. Tako se ubrzava donošenje zakona. No, četiri manja poslanička kluba i pojedini poslanici su se osećali izopštenim. To bi sada trebalo da se promeni, obećava Đani Pitela.

„Želim da bude predsednik čitavog Evropskog parlamenta – predsednik svih poslaničkih klubova i poslanika“, kaže ovaj političar. Njegov takmac Antonio Tajani  je i dalje za staru veliku koaliciju, za rad iza zatvorenih vrata i da bude sve po starom – kaže Pitela. Konzervativni kandidat Tajani se u razgovoru za DW usprotivio toj oceni: „Želim da budem predsednik koji gradi mostove“. On je dodao da će, za razliku od Martina Šulca zastupati ne samo svoje mišljenje, već reprezentovati ceo parlament, znači, i manjine.

„Izdaja“

Nemački poslanici su u poverljivom razgovoru rekli da će onaj ko želi da nasledi Martina Šulca imati težak posao. Šulc, koji prelazi na nemačku političku scenu, doprineo je povećanju interesovanja za Evropski parlament. To dvojici italijanskih kandidata Socijalista i Konzervativaca teško da će poći za rukom.

Veliki poslanički klubovi i Liberali su se još pre dve i po godine dogovorili da posle socijaldemokrate Šulca na čelo parlamenta stupi Konzervativac.  Ali, ni Socijalisti ni liberali više ne žele da znaju za taj dogovor. Šef poslaničkog kluba Konzervativaca Manfred Veber javno je osudio tu „izdaju“. Socijalisti su odustajanje od velike koalicije obrazložili time što su druge dve najviše funkcije u Evropskoj uniji, predsednik Komisije i predsednik Saveta, zaposeli konzervativni političari.

Jačanje desnice

Kandidat Liberala Gi Verhofštat nada se da upravo spor dva velika tabora predstavlja šansu za njega. Verhofštat je pokušao da u svoj tabor privuče italijanski pokret Pet zvezda, ali u pitanju su EU-skeptici koji se jednostavno ne slažu sa Liberalima. Zato su oni odbili njegov predlog. „Pomislio sam: kakvog li sranja!“, rekao je Verhofštat kada je upitan šta je osećao kada je taj njegov plan propao. Sada bi mogao da se nađe u neprilici. Poslanički klub Liberala navodno više ne želi na svom čelu ambicioznog Verhofštata. Pokret Pet zvezda se vratio u poslanički klub protivnika EU. A njegov vođa je i dalje britanski independista Najdžel Faraž.

„Parlament će posle ovih izbora i bez velike koalicije biti političniji, kritičniji, demokratičniji“, smatra nemački levičarski političar Gregor Gizi, koji je pre nekoliko dana posetio Evropski parlament i čitavu dramu prati tako reći spolja; on je, doduše, dodao i da će sada desničarski protivnici Evrope dobiti veći uticaj u Parlamentu. Konzervativci bi mogli ubuduće biti upućeni na glasove dva desničarska poslanička kluba. Ali i socijaldemokratama će biti teško da organizuju većinu. Oni bi morali da se uzdaju u glasove Zelenih, Levičara, desničara i komunista.

Na kraju odlučuje prosta većina

Prilikom izbora predsednika Parlamenta, slabe šanse će imati četiri kandidata Nacionalkonzervativaca, Desničara, Zelenih i Levičara. Tu je pomena vredna jedino britanska kandidatkinja Zelenih Džin Lambert. Ona se kandidovala iako će Velika Britanija napustiti EU. Time Zeleni, kako kaže, žele da daju signal svog protivljenja „bregzitu“. Drugi poslanici to smatraju teatrom apsurda.

Izabran će biti kandidat koji odnese apsolutnu većinu glasova. U četvrtom krugu izbora će biti dovoljna i prosta većina. Ako i u četvrtom krugu glasanja rezulta bude nerešen, biće izabran onaj kandidat koji je – stariji. U svakom izbornom krugu mogu da se predlažu novi kandidati. „Ništa ne isključujem, možda će se pojaviti i neki kandidat iznenađenja“, rekla je šefica poslaničke grupe Levičara Gabi Cimer.