Pehar za Francusku, veliki uspeh Hrvatske
15. jul 2018.
I nebo nad Moskvom je nakon finala zaplakalo. Francuzi su kišu posle zadnje utakmice Svetskog prvenstva doživeli kao suze radosnice, Hrvati kao solidarnost s tugom koja ih je obuzela kada je završilo 90 minuta na stadionu u Moskvi, plus onih pet sudijske nadoknade. Ovoga puta bez produžetaka, bez jedanaesteraca, ali zato sa šest golova.
Stručnjaci su u prognozama i analizama pre utakmice bili složni da je Francuska favorit i da bi Hrvatima ove nedelje moralo da se poklopi sve da bi pobedili jake Francuze – da hrvatski selektor Dalić mora taktički da nadmudri svog francuskog kolegu, da hrvatska odbrana mora da bude vrhunski koncentrisana, da napadači moraju da budu posebno raspoloženi i da sreća mora da bude na hrvatskoj strani. Ovo poslednje sigurno nije bilo slučaj.
Pri kraju prvog poluvremena, statistika koja se pojavila na ekranu delovala je pomalo bizarno. Tamo je, naime, stajalo da su Francuzi imali jedan udarac na gol, a Hrvati sedam. U tom trenutku je, međutim, Hrvatska gubila 1:2. Onaj drugi udarac koji je urodio pogotkom za Francusku je, naime, bio Mandžukićev autogol.
Rasprave – i na društvenim mrežama i u studiju nemačke televizije – vodile su se i oko jedanaesterca dosuđenog za Francuze zbog Perišićeve igre rukom. Stručnjak za suđenje Urs Meier rekao je da je Argentinac Nestor Pitana, nakon pregleda video-snimka, opravdano pokazao na belu tačku, ali ga je poprilično uzbudio prekršaj koji je doveo do vođstva Francuza od 1:0 – prekršaj koga, prema njegovom mišljenju, nije bilo. Naprotiv, kako rekao je, Grizman je za svoju glumu trebalo da dobije žuti karton.
Lorisov poklon i borba do poslednjeg minuta
Da je prvo poluvreme, koje su Hrvati započeli bolje od Francuza i izjednačili u 28. minutu pogotkom Ivana Perišića, imalo drugačiji tok, ko zna šta bi bilo... Ovako su Francuzi golovima Paula Pogbe (59. minut) i Kilijana Mbapea (65. minut), za šest minuta, pred 78.000 gledalaca u stadionu Lužniki, rešili utakmicu u svoju korist. Hrvatske nade još jednom su zatitrale kada je francuski golman Hugo Lloris hteo da predribla Marija Mandžukića, pa je u maniru najboljeg slepstika – predriblao sebe.
Hrvatska je još imala nešto više od 20 minuta za dva gola, ali čudo se nije dogodilo, uprkos činjenici da se „Vatreni“ nisu predavali do poslednjeg minuta. Komentator nemačke radio-stanice WDR rekao je da „skida sve kape koje ima pred Hrvatima koji su odigrali toliko minuta na ovom prvenstvu i uprkos tome imali volje i snage da odigraju jedno ovako dobro finale“.
Finale iz kojeg je kao pobednik izašla Francuska. Može se raspravljati – i sigurno će se raspravljati – koliko je to nakon poslednje utakmice ovog prvenstva bilo zasluženo, ali pobedniku na kraju treba čestitati. Pobedniku koji je odlično odigrao turnir i koga mnogi smatraju najjačom i najboljom ekipom ovog prvenstva.
Hrvatska je vicešampion, i to je ogroman uspeh. Uspeh o kojem su u Hrvatskoj pre prvenstva mogli samo da sanjaju. Ne samo sportski. Poslednjih nedelja je, zahvaljujući fudbalu, ceo svet govorio o zemlji s nešto više od četiri miliona stanovnika koja se u Rusiji predstavila kao fudbalski div.
A kad splasne razočarenje, tako normalno nakon izgubljenog finala, sigurno će prevladati pozitivni osećaj. I ponos što su „Vatreni“ predstavili fudbal i svoju zemlju na svetskoj pozornici u najboljem svetlu. S malom porcijom šlaga na kraju – Luka Modrić je proglašen za najboljeg igrača prvenstva.