Pet godina od ubistva Zorana Djindjića

28. jun 2001. godine: Zoran Đinđić, uprkos brojnim demonstrantima i protivljenju tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice, ostaje hrabar: u tajnoj akciji, srpski premijer predaje Slobodana Miloševića sudu u Hagu. Đinđić se pozvao na član Ustava prema kojem Srbija to može da učini ukoliko postupak ide u prilog zajednici. Upravo Milošević je bio taj koji je nekoliko godina pre toga uveo paragraf koji mu je sada presudio. Zoran Đinđić se, međutim, pravdao argumentom da će predajom Miloševića Srbiju spasiti od finansijskih sankcija međunarodne zajednice.

Još 1998. godine Đinđić je prvi put postigao uspeh protiv Miloševića: Posle tromesečnih masovnih demonstracija, Milošević je ipak morao da prizna Đinđićevu pobedu na izborima za gradonačelnika Beograda. Međutim, Milošević nije odustajao. Šikanirao je Đinđića do te mere da je ovaj morao napustiti funkciju gradonačelnika.

Okupljanje saveznika protiv tadašnjeg režima

Dok je NATO bombardovao SR Jugoslaviju 1999.godine, Đinđić je ulagao mnogo truda da organizuje saveznnike protiv Miloševića i to ne samo sa liderima opozicije nego i sa predsednikom Crne Gore – Milom Đukanovićem. Ali Miloševića nije uspeo da zbaci sa vlasti. To mu je pošlo za rukom tek 2000. godine, na izborima za predsednika Jugoslavije. Đinđić je na izborima podržavao Vojislava Koštunicu i doveo ga do pobede. Na sledećim parlamentarnim izborima, njegova opoziciona koalicija, DOS, izbrisala je poslednje tragove Miloševićevog režima. Đinđić je preuzeo funkciju premijera.

U narednim godinama, konflikti između Đinđića i njegovog nekadašnjeg saveznika Koštunice postali su neizmerni, posebno pošto je Đinđić počeo sa izručivanjem optuženika za ratne zločine Hagu. Đinđić je pored toga podržavao pokušaje da Jugoslaviju pretvori u saveznu Republiku više zemalja i tako Koštunicu doveo u poziciju da kao predsednik bez zemlje napusti tu funkciju.

Kritikovan i zbog pozicije o Kosovu

Srbi su ga kritikovali i zbog stava prema Kosovu jer je izjavio da otcepljenje pokrajine, koja je pod upravom UN, smatra mogućim. Multietničko Kosovo je nazvao iluzijom. Do danas se samo mali broj srpskih političara usudio da podrži Đinđićev stav.

Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine, usred dana u centru Beograda. Proglašeno je vanredno stanje i naložene mnogobrojne racije. Osnovan je i Specijalan sud koji je, pored mnogih smetnji, prošle godine osudio počinitelje atentata. Dvojica vođa specijalnih jedinica osuđeni su na po 40 godina, a ostali osumnjičeni su dobili između 8 i 35 godina zatvora.