Pet godina od čuvene izjave: Da li je „uspelo“?
31. avgust 2020.
Odakle dolaze ovi ljudi? Je su li školovani? Hoće li naći posao ili stan? Ova, ali i brojna druga pitanja, bila su predmet diskusija u Nemačkoj tokom 2015. kada je u ovu zemlju ulazilo sve više i više izbeglica.
I danas, pet godina posle čuvene izjave nemačke kancelarke „Uspećemo“ („Wir schaffen das“), vode se debate prepune emocija. No, sada već postoje brojke i fakti koji mogu da podupru argumente.
Jasno je da je broj onih koji u ovoj zemlji podnose zahtev za dobijanje azila od 2015. značajno opao. Tada je oko milion osoba podnelo takav zahtjev. Većina njih je došla iz Sirije, Avganistana i Iraka. Dakle, iz zemalja u kojima rat i teror predstavljaju svakodnevnu opasnost.
Nisu svi koji su podneli zahtev dobili pravo na azil. U vreme izbegličke krize 2015. je brojka pozitivnih odluka za dobijanje azila bila posebno visoka. To bi se moglo pripisati činjenici da su brojne izbeglice dolazile iz ratom zahvaćenih zemalja, poput Sirije.
Trebaju li Nemačkoj izbeglice kako bi smanjila nedostatak radne snage? Ili, predstavljaju li došljaci preveliki teret za socijalni sistem? I po tom pitanju je nemačka javnost podeljena.
Dok je Alternativa za Nemačku (AfD) prihvatanje izbeglica, između ostalog, odbijala i zbog velikih troškova, druge stranke zastupljene u Bundestagu, kao i udruženja poslodavaca, tvrdili su da je njihov dolazak jako važan za tržište rada.
Danas je postalo jasno da je većini tih ljudi, koji su u Nemačkoj zatražili azil, najpre potrebno stručno obrazovanje kako bi mogli da dobiju posao. I u zavisnosti od zemlje porekla, razlikuje se i nivo obrazovanja.
Nedostatak stručnog obrazovanja i nepoznavanje nemačkog jezika razlozi su što brojne izbeglice nisu mogle da se uključe u tržište rada. U međuvremenu su dve od tri osobe iz zemalja izvan EU koje žive u Njemačkoj i nalaze se u starosnoj dobi u kojoj mogu privređivati uspele da nađu zaposlenje. Njihovo učešće na tržištu rada još uvek je niže nego pre 2015. Na planu integracije izbeglica se dakle još mnogo mora uraditi.
Nešto više se uspelo postići po pitanju smeštaja. Mnoge izbeglice koje su 2016. bile smeštene u prihvatne centre su u međuvremenu uspele da nađu stanove. I svejedno da li je reč o zapošljavanju, stanovanju ili stopi kriminala, Nemačka je i pet godina nakon čuvene kancelarkine izjave podeljena po pitanju izbeglica. Broj onih koji su protiv prijema izbeglica je porastao poslednjih godina.
Danas je samo 11 odsto Nemaca za to da se u zemlju primi još više izbeglica nego ranije. Porast te skepse postaje jasan i kada se među građanima sprovodi anketa o podršci izbegličkoj politici Angele Merkel. Nju danas odbija tesna većina. I brojni građani koji su kancelarkino „Uspećemo“ tada smatrali ispravnim, nisu više uvereni u to.
I dok brojni statistički pokazatelji svedoče o pozitivnom bilansu, poverenje u „Uspećemo“ Angele Merkel je pet godina posle izbjegličke krize postalo manje. To je mešoviti bilans kancelarkine izbegličke politike.