Platforma za islamiste?

Dokument pod brojem 18/9274 nije ništa posebno. U njemu grupa poslanika Levice u Bundestagu postavlja 19 pitanja saveznoj nemačkoj Vladi. Pitanja se odnose na pokušaj turske Vlade da utiče na nemačku politiku, kao i na povezanost zvanične Ankare s islamističkim grupama, posebno s palestinskim Hamasom i egipatskom Muslimanskom braćom. Slična pitanja često se postavljaju u parlamentu, pa i sama Levica već je više puta postavljala kritička pitanja o Turskoj. Ali ova najnovija posebno su aktuelna, jer je samo dan nakon što su poslanici predali svoja pitanja, vojska u Turskoj pokušala da izvrši državni udar. Takođe, prilikom „čišćenja“ koje je usledilo nakon puča, jaz između Berlina i Ankare postajao je sve vidljiviji.

Goruća pitanja

O tome se sve više raspravlja i u nemačkoj javnosti. U Kelnu su nedavno demonstrirale Erdoganove pristalice. Jaz između Berlina i Ankare produbio se i zbog zahteva Turske da se ukinu vize za njene državljane, kao i oko pitanja da li udruženje Ditib, usko povezano s turskom državom, mobiliše ljude u svojim džamijama za tursku vladu.

Dakle, reč je o stvarima koje trenutno i te kako zanimaju nemačku javnost. Zato je još veće razočarenje odgovorom Vlade na pitanja Levice. Na sva ta pitanja nije moguće odgovoriti jer je reč o tajnim informacijama, saopštio je Ole Šreder iz Ministarstva unutrašnjih poslova. U jednom delu se čak nije ni potrudio da odgovara pojedinačno, već je jednostavno ispod osam pitanja pružio „sažet“ odgovor: „Iz navedenih razloga saveznoj vladi ne stoje na raspolaganju informacije koje prelaze okvire medijskih izveštaja.“

Međutim, zanimljiv je dodatak odgovorima o kojem je izvestila nemačka javna televizija ARD. Taj deo nije za javnost i na njemu stoji bilješka: „samo za službenu upotrebu“. A u tom tajnom delu se, kako citira ARD, „govori o ideološkoj bliskosti vladajuće turske stranke AKP i predsednika Erdogana sa Muslimanskom braćom“. Dalje se navodi da je Turska s Erdoganom na čelu ojačala veze sa Hamasom i egipatskom Muslimanskom braćom. Zemlja je postala „centralna akciona platforma za islamističke grupe u regionu Bliskog i Srednjeg istoka“. Takođe se precizira da satelitske stanice Muslimanske braće emituju program sa turske teritorije.

„Neshvatljiva je obzirnost prema Erdoganu“

Te ocene su veoma eksplozivne jer nemačke tajne službe time dovode tursku vladu u vezu s Hamasom, koji se u Nemačkoj smatra terorističkom organizacijom. Te procene u oštroj su suprotnosti s obzirnim ophođenjem Berlina prema Erdoganovoj vladi. Levica smatra da je to potvrda njene kritike na račun nemačke politike prema Turskoj. „Neshvatljivo je da se savezna vlada i dalje tako obzirno ponaša prema Erdoganu“, kritikuje Sevim Dagdelen iz stranke Levica.

U tom dokumentu kritički se razmatra i uloga udruženja Unija evropsko-turskih demokrata (UETD) koja je u Kelnu organizovala demonstracije podrške Erdoganu. Turska dijaspora je, prema mišljenju turske vlade, „važan instrument proaktivne spoljne politike“, navodi se u dokumentu i dodaje da UETD „u tom smislu, prema ovdašnjem shvatanju, lobira za AKP“.

Očigledno je da je taj dokument u nemačkoj vladi sporan. Na to upućuje izjava Rolfa Micenicha, koji je u Socijaldemokratskoj stranci Nemačke zadužen za spoljnu politiku. On je ukazao na to da Ministarstvo unutrašnjih poslova uopšte nije ni smelo da daje takvu procenu. „Kod takve osetljive i dalekosežne procene trebalo je uključiti i Ministarstvo spoljnih poslova. Ipak se kod Turske radi o članici NATO i tamo su razmešteni nemački vojnici“, smatra Micenih.