Plavi šlemovi i Afrika – istorija promašaja
24. oktobar 2012.
Od kraja osamdesetih godina prošlog stoleća Ujedinjene nacije u Africi pojačano sprovode „mirovne operacije“ (Peace Making Operations) kao i „misije održavanja mira“ (Peace Keeping Operations). U ove potonje spada i Misija UN za referendum u Zapadnoj Sahari (MIUNRSO), dosad najdugotrajnija misija u Africi.
Od 1991. ukupno 230 vojnika UN kontroliše primirje sklopljeno između marokanske vojske i pokreta Front Polisario. Od tada doduše nije dolazilo do ozbiljnijih oružanih sukoba ali isto tako nije ispunjen ni glavni zadatak ove misije, a to je sprovođenje referenduma o budućnosti područja Zapadne Sahare.
U Darfuru bez trajnog mira
I 2007. na 26.000 vojnika povećana misija UN u sudanskoj pokrajini Darfur, svodi se na održavanje labilnog mira. Misija koja međunarodnu zajednicu godišnje košta 1,5 milijardi evra održava status kvo i tako će, čini se, ostati još godinama. Iako mnoge misije UN u svetu ne završavaju u predviđenom roku, izgleda da su u Africi izrazito dugog veka.
„Naše iskustvo je da zaista mnoge misije u Africi nisu u potpunosti okončane“, kaže Tobias Pic iz Centra za međunarodne mirovne misije (ZIB) u Berlinu. Među takve misije spada i ona u Kongu koja traje od 1999. i broji preko 20.000 plavih šlemova. Njima, iako raspolažu i vojnim mandatom, nije uspelo da postignu kakav-takav mir između snaga režima i brojnih paravojnih formacija. „Uspeh mirovnih misija uvek zavisi od mnogih faktora“, kaže Pic i zbog toga je, kako nastavlja, vrlo teško davati prognoze o uspehu.
Liberija – uspešna priča
„Jedna od uspešnih priča je mirovna misija u Liberiji. U ovoj zemlji su nedavno održani drugi slobodni izbori a dosadašnja vojna misija se upravo nalazi u fazi transformacije ka čistoj civilnoj misiji“, priča Pic. I inače je, kako svedoči i Hjuman sekjuriti riport, zahvaljujući međunarodnim misijama, poslednjih decenija smanjen broj žrtava oružanih sukoba.
„Iz ovoga je vidljivo da instrument mirovne misije ima mogućnosti da stabilizuje situacije“, smatra Pic i dodaje da Mali u Zapadnoj Africi ipak predstavlja drugačiji slučaj. „U Maliju imamo posebnu situaciju jer ovde vojnike za misiju zajednički biraju Afrička unija i lokalna organizacija ECOWAS. Regionalni princip se primenjuje u još nekoliko afričkih zemalja“, kaže ovaj stručnjak. „Ali ponekad su potrebne i strane trupa koje obezbeđuju određenu ravnotežu. Francuske jedinice su u Obali Slonovače pozitivno uticale na postizanje mira. Ta komponenta u Maliju nedostaje“, zaključuje Pic.
Autor: Vulf Vilde / Nenad Krajcer
Odg. urednik: Nemanja Rujević