Plenković se rešava balasta

Iza Hrvatske su turbulentni politički dani. Iz vlade su eliminisani Mostovi ministri koji su do poslednjeg trena ponavljali da ih iz ministarstava može izbaciti samo parlamentarna većina, a ne premijer Andrej Plenković. Presekao je predsednik Mosta i Sabora Božo Petrov kada je objavio da četvorica ministara odlaze sami kako bi sprečili ustavnu krizu.

Podsetimo, sasvim neočekivano, nakon što su odbili da odbace zahtev Socijaldemokratske partije (SDP) za rušenje ministra finansija Zdravka Marića, premijer je Mostovim ministrima u četvrtak, javno u televizijskom prenosu izrekao – otkaz. Razlog traženje Marićeve smene je njegov bivši angažman u Agrokoru, koncernu koji je potonuo pod teretom nerealnog rasta i prevelikih kreditnih zaduženja i koji bi za sobom mogao povući hrvatsku i regionalnu ekonomiju.

U stabilnim demokratijama ovakav bi rasplet bio očekivan već nakon što je „građanin Božo Petrov“ predao krivičnu prijavu protiv uprave Agrokora dok je vlada u kojoj sede njegovi ljudi smišljala zakon kojim će pokušati da spase isti taj koncern. No hrvatska politička laboratorija dopušta sve scenarije pa i ovaj prema kojem se neuspešne koalicije uzastopno ponavljaju.

Pokušaj puča?

Petrovljeva objava o odlasku ministara iznenađenje je nakon poruke razrešenog ministra unutrašnjih poslova Vlahe Orepića, koju su mnogi doživeli kao poziv na puč. Naime, Orepić je pred kamerama pozvao građane na reakciju zbog, kako je rekao, uzurpacije vlasti. Analitičari, ali i dobar deo političke scene, u ovoj izjavi vide ozbiljan pokušaj destabilizacije demokratije.

„Iz moje perspektive, to je vrlo neodgovorna izjava“, kaže politikolog Bert Šalaj sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka. „Jasno je da se nalazimo u političkoj krizi čiji su glavni akteri HDZ i Most. Bilo bi dobro za Hrvatsku da se kriza što pre razreši, ali kroz parlamentarnu proceduru na način da se vidi da li postoji nova većina ili ne i treba li da se raspišu novi izbori. Orepić je namerno ostao nejasan oko očekivane reakcije naroda. Videli smo da je narod reagovao u Makedoniji. Nadam se da ne želi isto to u Hrvatskoj“, kaže Šalaj.

Ministar Orepić odaje dojam čoveka koji zna šta govori i građani očekuju da ima proverene  informacije, pogotovo kada za učešće u aferi Agrokor optužuje Martinu Dalić, aktualnu ministarku ekonomije i nekadašnju ministarku finansija u vremenu, kako kaže, Agrokorovog vrlo dobrog rasta. Pa se na sve dodaje i optužba Nikole Grmoje iz Mosta koji tvrdi da nad kompanijom nije sproveden poreski nadzor još od 2007. godine.

Situacija je to koja ne ide na ruku ni Agrokoru koji se, uz državnu intervenciju i strane konsultante, pokušava održati u životu. Most, čini se, igra na sve ili ništa, pogotovo u situaciji kada će za tri sedmice građani birati lokalnu vlast.

SDP ostaje impotentan

Nezvanične informacije iz HDZ-ove centrale prema kojima je uoči otkaza Mostovim ministrima HDZ razgovarao s Hrvatskom seljačkom strankom (HSS), Šalaj ocenjuje kao verovatno istinite. „To nije palo s neba i Plenković već duže razmišlja kako da zameniti Most u vladajućoj većini. Nakon nekoliko meseci je zaključio da se radi o nepouzdanom političkom partneru.“ No da li Plenković zaista može da zameni Most, drugo je pitanje. I Tomislav Karamarko je, podsetimo, Petrova nazivao tek „kamenčićem u cipeli“ no zbog njega je srušio vladu i ostao bez pozicije šefa HDZ.

U celoj situaciji levica pokušava da bude glavni igrač, ali drama se ne odvija u njenom prostoru i najnovija istraživanja raspoloženja birača pokazuju da bi novi izbori bili možda poslednji ekser u kovčegu hrvatske socijaldemokratije. Nakon gubitka vlasti i odlaska Zorana Milanovića, uvenuli SDP nije uspeo da vrati snagu. I čini se da neće tako skoro s novim predsednikom Davorom Bernardićem od kojega je titulu šefa opozicije preuzeo Ivan Vrdoljak iz mnogo manje Hrvatske narodne stranke (HNS). Da levica nije relevantan akter, potvrđuje i politikolog Šalaj, iako je formalni razlog koji je zaljuljao vlast bio SDP-ov zahtev za rušenjem HDZ-ovog ministara.

„To je preslagivanje na desnici. Implicitno se rešavaju i odnosi unutar samog HDZ“, kaže on i podseća na unutrašnju borbu radikalnijeg i umerenijeg krila. „Ako Plenkovićevi partneri ispoštuju dogovore, on može nakupiti 76 mandata, bez levice i levog centra“, objašnjava Šalaj najizgledniji scenario.

Onaj drugi, koji se sve glasnije spominje, jeste većina koju bi opozicija sklopila s Mostom, no teško je i zamisliti kako bi i koliko dugo takva ideološki nekoherentna vlast funkcionisala.