Plenković: Zalažem se za proširenje EU

Hrvatski premijer Andrej Plenković u ponedjeljak (12.12.) boravi u Berlinu gde će se sastati s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i s predsednikom Bundestaga Norbertom Lamertom. Tim povodom Plenković za DW govori o populizmu u Hrvatskoj ali i o još uvek aktuelnoj ideji o Hrvatskoj kao sponi između Brisela i zemalja jugoistočne Europe.

DW: Poslednji izbori i referendumi širom Evrope pokazuju trend ka polarizaciji društva. U kojoj meri se ova podeljenost može osetiti i u Hrvatskoj?

Andrej Plenković: Trend jačanja antisistemskih stranaka nastavlja se u kontekstu niza sukcesivnih kriza u Evropi – institucionalne, finansijske, ekonomske, krize evra, šengenske, bezbednosne i migrantske – a to se manifestuje na više izbora i referenduma širom Evrope. Na poslednjim izborima za Hrvatski sabor insistirao sam da moja stranka – HDZ – bude generator promene političke atmosfere, tona i retorike u kampanji te smo time osnažili kulturu dijaloga u Hrvatskoj. Istrajali smo u pozitivnoj kampanji usmerenoj prema budućnosti, što i kolegama u drugim članicama EU pokazuje da se na izborima može pobediti vodeći afirmativnu kampanju s jasnim evropskim vrednostima. Prenosili smo konkretne finansijske i razvojne mere koje ćemo preduzeti na nacionalnom nivou koristeći mogućnosti članstva u EU koje idu u prilog mladima, poljoprivrednicima, preduzetnicima te ravnomernom regionalnom razvoju zemlje. Premda je najmlađa država članica, Hrvatska je solidan primer stabilnog društvenog konsenzusa o pripadnosti EU, ali i konstruktivan učesnik u rešenju zajedničkih izazova i kriza.

Evropske stranke desnog centra se pozicioniraju za borbu protiv desnog populizma. Tako je i nemačka Hrišćansko-demokratska unija na svom nedavnom kongresu donela mere kojima će u izbornoj godini pokušati da se suprotstavi strankama poput Alternative za Nemačku. Koja je strategija vladajuće stranke u Hrvatskoj u borbi protiv populizma?

Populizam u evropskom političkom prostoru koristi povećani nivo bezbednosnih pretnji te svojevrsnu krizu identiteta EU, nudeći građanima nerealna obećanja bez pokrića koja često dovode do polarizacije društva. U trenucima kada su pred državama članicama EU važne odluke koje će odrediti zajedničku budućnost treba se odupreti evroskepticizmu, kao i podrivanju našeg vrednosnog sistema. U mojoj zemlji takođe postoji određeni rast populističkih i protestnih stranaka. Svesni tog trenda, radimo na jačanju poverenja u institucije i osnažujemo stranke matice koje imaju kapacitet upravljanja. Jedini način da budemo uspešni je kredibilitet naših dela i realizacija programa. S tim u vezi pojačavamo komunikaciju s hrvatskim biračima u svim delovima zemlje.

Na istom kongresu nemačka kancelarka Angela Merkel je Evropu još više stavila u centar pažnje. Vi imate iskustva s evropskom politikom. Kolika je po Vašem mišljenju još uvek jaka ta privlačnost članstva u EU?

Hteo bih da iskoristim priliku da nemačkoj kancelarki Angeli Merkel čestitam na ponovnom izboru za predsednicu CDU, sestrinske stranke HDZ u okviru Evropske narodne stranke. Svojom odgovornom i odlučnom politikom, kancelarka Merkel dala je veliki doprinos jačanju pozicije EU na globalnoj sceni i koheziji među članicama. Uveren sam da će svojom politikom predvoditi CDU do nove pobede na parlamentarnim izborima sledeće godine.

No u vezi s Vašim pitanjem: uprkos izazovima kroz koje evropski projekt prolazi, EU i dalje jamči visok nivo privrednog prosperiteta i zaštite ljudskih prava. Nastojanja zemalja za evropskom integracijom neće nestati, naprotiv, promenjeni i nepredvidivi globalni izazovi na posletku trebaju jaku Evropu koja može biti jedinstvena i delotvorna u ključnim trenucima. Kao predsednik hrvatske Vlade zato i zagovaram nastavak procesa proširenja od kojeg EU ne sme odustati, posebno prema zemljama jugoistočne Evrope, pri čemu se posebno zalažem za evropski put Bosne i Hercegovine.

Hrvatska je u godinama pre ulaska u EU govorila kako bi htela da bude most između Brisela i zemalja Zapadnog Balkana kojima je u Solunu pružena perspektiva članstva. Da li je ta šansa propuštena?

Smatram da Hrvatska ima jedinstvenu mogućnost povezivanja zemalja jugoistočne Evrope s EU. Jasna evropska politika nove hrvatske Vlade može biti podsticaj državama u okruženju za nastavak evropskih integracija i opredeljenost prema Evropi. Primer Hrvatske pokazuje da je moguće uspešno transformisati državu i društvo kako bi se uspostavili visoki evropski standardi. Stoga smatram da – u promenjenim geopolitičkim okolnostima i sa rastućim bezbednosnim pretnjama – takva uloga Hrvatske postaje još važnija.

Nakon razgovora s predstavnicima hrvatske zajednice u Nemačkoj, jeste li stekli dojam da se zajednica dolaskom desetina hiljada novih iseljenika menja?

Prema procenama, u Nemačkoj trenutno živi do 500.000 hrvatskih državljana odnosno nemačkih državljana hrvatskog porekla. Činjenica je da je od ulaska Hrvatske u EU broj Hrvata u Nemačkoj porastao. Uloga naših iseljenika izrazito je bitna za moju Vladu, a pre nekoliko dana o tome sam govorio na konferenciji Saveta za Hrvate izvan Hrvatske. Hrvati u Nemačkoj su snažna spona između naše dve zemlje u političkom i ekonomskom smislu. Mogućnosti rada, školovanja i profesionalnog razvoja u Nemačkoj bile su uvek privlačne za naše radnike, studente, preduzetnike, stručnjake i naučnike. Verujem da će znatan deo njih jedno vreme koristiti prednosti slobode kretanja unutar EU i potom se vratiti u Hrvatsku.

U kojim segmentima bi Hrvatska mogla da profitira od ekonomski snažne Nemačke?

Privredna saradnja Hrvatske i Nemačke je tradicionalno vrlo dobra. Nemačka je prvi spoljnotrgovinski partner Hrvatske. U pogledu direktnih ulaganja u Hrvatsku Nemačka zauzima visoko treće mesto, a interes nemačkih investitora za ulaganje u Hrvatsku raste, posebno u industriji, saobraćaju, energetici, obrazovanju i turizmu. I hrvatski izvoznici su dominantno orijentisani ka nemačkom tržištu. Daljem razvoju naših ekonomskih odnosa trebalo bi da doprinesu pozitivni ekonomski trendovi. Hrvatska je u trećem tromesečju ove godine zabeležila najveću stopu privrednog rasta u poslednjih osam godina. Ekonomski snažna Nemačka pozitivno utiče na celu Evropu pa tako i Hrvatsku. Podsećam da su nemački turisti naši najbrojniji strani posetioci.