Plenkoviću komplimenti, Zapadnom Balkanu podrška
21. novembar 2019.
Prvi dan kongresa Evropske narodne partije (EPP) u Hrvatsku je doneo raskošan politički spektakl. Delegati iz čitave Evrope u zagrebačkoj Areni izabrali su novog predsednika EPP. Iznenađenja nije bilo, jer kandidat je samo jedan, pa je Donald Tusk, odlazeći predsednik Saveta EU preuzeo palicu od Žozefa Dola koji je konzervativni EPP vodio od kraja 2013.
„Ko odbaci pojmove kao što su domovina, teško da će ljudima moći da pruži osećaj sigurnosti“ – reči su novog predsednika koji tvrdi da na oltar bezbednosti neće da žrtvuje vrednosti kao što su građanske slobode i vladavina prava.
Paralelno s plenarnom sednicom u Areni, održan je i čitav niz bilateralnih sastanaka hrvatskog premijera Andreja Plenkovića (HDZ) s najmoćnijim ljudima evropske politike. To je bila prilika da mnogi zaključe kako je u takvom okruženju hrvatski premijer „poput ribe u vodi“, za razliku od kaljuge domaće, hrvatske politike. Nebrojeni su komplimenti koje je dobio – od samog odlazećeg Žozefa Dola, koji se prisetio vremena kada je Plenkoviću bio mentor, pa do kancelarke Angele Merkel i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koje su isticale Plenkovićeve zasluge za Hrvatsku.
Merkel ne propušta hrvatske izbore
Da podsetimo, Angela Merkel se gotovo uvek pojavi – video-porukom ili lično – kada su u Hrvatskoj izbori. Tako je za šest meseci Zagreb posetila dva puta: na završnom HDZ-ovom skupu uoči izbora za Evropski parlament i sada, kada HDZ-ova Kolinda Grabar-Kitarović pokušava da osvoji drugi mandat na Pantovčaku.
Iako ju je hrvatska javnost optužila za kreiranje migrantske krize – a svojevremeno je to učinila i sama Grabar-Kitarović – Merkel je u Zagrebu stala na stranu Hrvatske koja je na meti niza optužbi za brutalno postupanje prema nelegalnim migrantima. „Perspektiva zemlje koja štiti spoljnu granicu Evropske unije razlikuje se od one koju imaju članice u srcu šengenskog prostora. Evropska unija živi od različitih perspektiva. Iz perspektive zemlje koja mora da štiti spoljne granice to izgleda drugačije nego iz perspektive zemlje koja je u sredini evropskog prostora“, rekla je nemačka kancelarka nakon sastanka s Plenkovićem.
„Isti kontinent, ista kultura“
„Podržavamo nastojanja hrvatske Vlade oko sastanka sa zemljama Zapadnog Balkana u punom sastavu. Važno je da se ispune svi preduslovi za otvaranje pregovora i žao nam je što nisu otvoreni tokom prošlog Saveta“, prokomentarisala je Angela Merkel kočnicu koju je povukao francuski predsednik Emanuele Makron po pitanju otvaranja pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom.
Najavila je i raspravu o hrvatskom pristupanju Šengenu za vreme nemačkog predsedanja Evropskoj uniji, dodajući da je Hrvatska mnogo toga raspravila. Naime, Nemačka će predsedavanje preuzeti od Hrvatske polovinom iduće godine.
„Nećemo dozvoliti nacionalistima i populistima, onima koji žele da unište Evropsku uniju, da otmu definiciju evropskog načina života. Naš način života vodi prema slobodi, vrednostima i vladavini prava“, rekla je Ursula fon der Lajen uz poruku zemljama Zapadnog Balkana: „Delimo isti kontinent, istoriju, kulturu i u istoj smo političkoj porodici. Stojimo uz vas, nezavisno od svih procesa i želimo da nam budete što bliže.“
Blagostanje za stare?
Svojoj potpredsednici za demografiju i demokratiju, Dubravki Šuici (HDZ), koja dolazi iz zemlje koja ubrzano stari i još brže utapa penzionere u siromaštvo, s plave pozornice u Zagrebu Von der Lajen je objavila: „Pomoći ćeš nam da se uhvatimo u koštac s jednim od najvećih izazova – da se blagostanje u vreme starenja stanovništva sačuva. Stavićeš ljude u samo srce Evrope.“
Aktuelna hrvatska predsednica i kandidatkinja za drugi mandat, iako formalno nema stranačku legitimaciju HDZ-a, s raskošnog skupa objavila je da je uverena da će ostati predsednica Hrvatske još pet godina. Kolinda Grabar Kitarović, koja se rado hvali da je „Hrvatsku iščupala iz regiona“, ovom prilikom je naglasila proširenje Evropske unije na zemlje susedstva. „Ako EU ne reaguje brzo, neko drugi će to da uradi i evropski projekat neće biti dovršen“, izjavila je Grabar-Kitarović uz dodatak da bi „trebalo da zaštitimo naš način života ako želimo da sačuvamo budućnost Evrope u kojoj želimo da živimo“.
Pitanje evropskog islama
Šta je to „naš način života“ u Zagrebu, propitivao je Šefik Džaferović, potpredsednik SDA i član Predsedništva BiH. On pak zahteva da se otvori pitanje odnosa Evrope i islama. Evropa se, kaže, bazira na različitosti i zato joj je islam potreban pa će od novog predsednika EPP da zatraži pokretanje rasprave na tu temu. „Zaštita granica ne mora da podrazumeva kršenje ljudskih prava, jer će doći vreme kada će oni koji to rade morati da polažu račune“, rekao je Džaferović ističući da je BiH primila više migranata od mnogo bogatijih zemalja. Hrvatska i Srbija ne žele da podele teret migrantske krize kroz koju se povlači i islamofobija, zaključio je potpredsednik SDA.
Drugog dana zasedanja u Zagrebu, Narodnjaci će i zvanično uvrstiti borbu protiv klimatskih promena u svoju političku agendu. Ali na svoj način, a ne agresivno kako to rade zeleni, objasnio je to juče odlazeći Žozef Dol. Uradiće to, najavio je, vodeći pre svega računa o očuvanju radnih mesta.