Bilo je to tesno finale u Lisabonu, uzbudljivo. Jer, oba su defanzivna reda pokazivala slabosti čim se igralo brzo i konkretno. Obe su navale bivale brzoplete ili neprecizan u poslednjem pasu. Ni Bajern ni PSŽ nisu imali svoj najbolji dan zbog osetnog pritiska na plećima. Devedeset minuta su bili taktički i igrački rame uz rame.
Brzo je postalo jasno da neće biti bavarskog pira kao u maltene istorijskom četvrtfinalu kada je Barselona pregažena sa 8:2. Da neće biti, u odnosu na igru, ni previsokih 3:0 kao protiv Liona u polufinalu.
Presudila je perfektno zavrnuta lopta Džošue Kimiha i precizan udarac glavom Kingslija Komana. A među stativama je bio Manuel Nojer koji je, ponovo u svetskoj formi, odbranio sve što je išlo u gol.
Tako su Bavarci po šesti put uzeli najveću titulu u klupskom fudbalu. Po drugi put, posle istorijske 2013. godine, uzeli su triplu krunu.
Paralele se ne mogu prevideti. Pre sedam godina je Jup Hajnkes uspeo da vakciniše Bajern timskim duhom, da izvuče najbolje od svakog. Sada je to ponovio Hansi Flik.
Čak su i stari lisci doživeli preporod, poput Tomasa Milera i Džeroma Boatenga kojima je savezni trener Joahim Lev rekao da više neće igrati za reprezentaciju. Robert Levandovski je imao sezonu karijere. Briljirala je nadolazeća generacija u kojoj su Serž Gnabri, Džošua Kimih ili Alfonso Dejvis.
Ipak, ne valja izdvajati pojedina imena iz ovog uštimovanog ansambla. Bajern je prvi tim u istoriji koji je pobedio u svim utakmicama LŠ – od grupne faze pa nadalje. To govori sve.
„Treba nam timski nastup“, rekao je trener Hansi Flik pre početka. Tako je i bilo. Uspeh kolektiva, najboljeg u Evropi.