Pobednik se zove Asad
23. avgust 2017.
Predsednik Bašar al Asad održao je samouveren govor pred više desetina diplomata Sirije. Između ostalog, rekao je i da neće biti saradnje sa zemljama koje „nisu jasno raskinule svoje veze sa terorizmom“. Reč je o mnogo država – pre svega o nekoliko njih sa arapskog poluostrva. Tu je i više evropskih država, kao i SAD. Asad sve njih optužuje da „sarađuju s teroristima“.
Predsednik Sirije ima razloga za optimizam: govor je održao samo tri dana nakon što je džihadista u Barseloni kombijem ubio 15 osoba, dok je više od 100 povređeno. Napadi kao taj za Asada predstavljaju neku vrsta „poklona“. Oni doprinose tome da dojučerašnji neprijatelji sirijskog predsednika na njega počinju da gledaju kao na potencijalnog partnera. „Na Zapadu skoro da ne prođe nedelja, a da IS ne izvrši neki teroristički napad“, rekao je Asad pred okupljenim diplomatama. „Takve okolnosti prisilile su zapadne političare da promene svoje mišljenje (o Siriji prim. aut).“
Borba protiv IS je prioritet
Sjedinjene Američke Države već neko vreme tragaju za novim pristupom Siriji. Pre nekoliko sedmica američki predsednik Donald Tramp saopštio je da CIA prekida svoj program podrške Asadovim protivnicima. On je taj način reagovao na nedostatak uspeha CIA. Od više hiljada boraca koje su obučile SAD, na kraju se kao pouzdan partner pokazalo samo nekoliko.
I nije Vašington prekidom tog programa samo signalizirao da se sve više distancira od Asadovih protivnika: SAD se istovremeno sve više približavaju Rusiji koja je oduvek podržavala Asadovu vladu. Iako je američki ministar spoljnih poslova Reks Tilerson u intervjuu za američku televiziju Foks rekao je da njegova zemlja i dalje „želi da spreči da Asad ostane na vlasti“, on je dodao i to da SAD sa Rusijom imaju zajednički interes, a to je jedinstvena i stabilna Sirija. Međutim, iz ruske perspektive, to je moguće realizovati samo sa Asadom na čelu države.
Neodlučni američki kurs
Trampova administracija okleva, isto kao i ona bivšeg predsednika Baraka Obame. Razlozi za to su jasni: u Vašingtonu se džihadističke trupe kao što su „Islamska država“ i „Al Kaida“, doživljavaju kao ozbiljna pretnja. „Džihadistički pokreti sveukupno, a ne pojedinci ili grupe, predstavljaju pretnju za SAD, Zapad i muslimanske zajednice“, navodi se u projektu „Critical Threats“, konzervativnog američkog analitičkog instituta „The American Enterprise Institute“.
Izraelski list „Harec“ je početkom avgusta objavio da su američke specijalne jedinice zajedno sa libanskom vojskom uvežbavale varijante sukoba sa jedinicama „IS“. Pritom bi trebalo podsetiti da je libanska vojska bliska paravojnim jedinicama Hezbolaha, a to je iranski saveznik. „Liban i Hezbolah nalaze se u sivoj zoni“, citira list analitičara Faksala Itanika iz Centra za Srednji istok „Rafik Hariri“. On kaže da „Liban nije prava država – ali ni Hezbolah nije isključivo teroristička grupa“.
Takvu isprepletanost SAD ne mogu da zaobiđu. Uostalom, šef Hezbolaha Hasan Nasralah izjavio je za izraelski list „Harec“ da „svet polazi od toga da će sirijska vlada ostati na vlasti“.
Pogrešan rat
Političke posledice Obamine politike, a još više politike Trampove administracije prema džihadističkim pretnjama su sporne. Istovremeno, i približavanje Rusiji je rizično, ocenjuje se u jednoj studiji vašingtonskog „Institute for the Study of War“. Problematičan je pre svega izbor saveznika: „Sunitski Arapi vide SAD kao partnera rusko-iranske koalicije, pa tako i Vašington smatraju odgovornim za zločine koje je počinila ta koalicija“.
Asad se, bar tako izgleda, za sada drži na vlasti. Uspelo mu je da se predstavi kao bedem protiv terorizma. Međutim, ako suniti i dalje budu uvereni da se suočavaju sa savezom Rusije i SAD, onda će džihadizam da dobije još veći podsticaj. U tom slučaju, upozoravaju američki analitičari, sadašnji teror predstavlja samo prethodnicu jednog još brutalnijeg.