Masovni protesti u Kazahstanu nakratko su zasenili najvažnije geopolitičko pitanje za Evropu poslednjih sedmica: Preti li rat Rusije protiv Ukrajine?
Ovo će pitanje doduše uskoro ponovo biti u prvom planu, ali je u ovom trenutku odjednom izgubilo na važnosti: teška kriza koja pogađa velikog ruskog srednjoazijskog suseda učinila je rusku vojnu operaciju na ukrajinskoj teritoriji manje verovatnom.
I to iz dva razloga. Prvo, ruska vojna operacija bi verovatno vodila do sankcija i povećanja cena. Potpuno neočekivana pobuna kazahstanskog naroda širom zemlje, s ozbiljnim neredima i brojnim mrtvima, mogla bi ostaviti snažan dojam na Moskvu.
Kazahstan je do sada slovio kao sasvim stabilna zemlja sa pouzdanom vladom. Tako se mislilo i o Belorusiji, sve dok tamo 2020. nije izbila (krvavo ugušena) pobuna.
Ovi događaji u dve postsovjetske države s uporedivim autoritarnim vlastima sugerišu da bi Kremlj trebalo da izbegava sve što bi moglo izazvati sličan razvoj događaja u Rusiji. Ruska vojna operacija velikih razmera protiv Ukrajine s nejasnim ciljevima i mnogo mrtvih vojnika mogla bi izazvati masovne nemire.
Pogotovo ako bi opsežne sankcije kojima prete SAD i EU u ovom slučaju dovele do naglog rasta potrošačkih cena, koje su ionako strašne, ili čak do zastoja u snabdevanju. Pogotovo s obzirom na nadolazeći talas omikrona i jako preopterećenog ruskog zdravstvenog sistema.
Drugim rečima, masovni izliv besa frustriranog kazahstanskog naroda pokazao je da bi Kremlj trebalo da bude svesniji unutrašnjih rizika vojne operacije kojom Moskva pokušava zastraši i uceni SAD i NATO. Do sada su se, činilo se, uglavnom uzimali u obzir spoljnopolitički i ekonomski aspekt takvog postupka.
S obzirom na krizu u Kazahstanu, u Moskvi će se povećati sumnje u podršku sopstvenog stanovništva, a to bi moglo da uveliko umanji želju da propagandna kampanja protiv Ukrajine preraste u vojnu.
Drugi razlog za smanjenu verovatnost velikih ratnih poteza protiv Ukrajine jeste što se Kremlj sada mora više pobrinuti oko Kazahstana. Ova država je jedan od retkih pravih ruskih saveznika i partnera na postsovjetskom prostoru i međunarodnoj sceni, a zemlja je sada nesumnjivo na prekretnici. Tamo se nanovo mešaju političke karte, uticaj na ovaj sigurno težak i zbunjujući proces zahteva veliku pažnju Moskve, trud i vreme.
Pogotovo sada kada je Rusija poslala vojsku u susednu zemlju na molbu kazahstanskog predsednika Tokajeva – na neodređeno vreme i s posledicama koje je teško predvideti. Ovo je zaokret koji pre samo nekoliko dana niko nije mogao da predvidi.
U ovoj situaciji, ako bi se Kremlj previše upuštao u iluzorni plan „vraćanja Ukrajine“, riskirao bi da „izgubi“ Kazahstan i, osim toga, mogao da očekuje da će njegova vojska delovati na dva fronta.
Dakle, može se pretpostaviti da su pragmatizam i instinkt političkog samoodržanja ruskog vođstva dovoljno jaki da odbace takav scenario. Što ne znači da će Moskva prestati da širi strah od velikog rata u Ukrajini. Uostalom, ona uoči predstojećih pregovora sa Zapadom želi da dobije što je moguće više.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu