Pod opsadom i pod reflektorima

Znak otpora ratu u Bosni i Hercegovini i ubijanju, poruka mira i suživota. Upravo to je bio Sarajevo Film Festival (SFF) kad je prvi put organizovan 1995. godine. A to je SFF i danas, više od 20 godina posle. Taj zadatak, čini se, SFF ispunjava više nego ikad ranije, jer „umetnost pobeđuje“ nad mržnjom i nacionalizmom, kaže Zoran Živković, crnogorski filmski producent i direktor Montenegro Film Festivala. „Mislim da su umetnici prvi koji će izmiriti, naravno u meri mogućeg“, nastavlja on. „Tim koji vodi SFF tako je to mudro kreirao sve ove 22 godine, da je svima veliko zadovoljstvo, čak i znak prestiža, da se pojave na tom festivalu, bez razlike iz kojeg područja nekad ratom zahvaćene Jugoslavije dolazili.“

Umetnici nisu ratovali

SFF je nastao u vreme kad je Sarajevo granatirano sa srpskih položaja i bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske. Nacionalnost, međutim, na samom festivalu nikada nije igrala ulogu. U glavni grad su sa svojim radovima dolazili poznati beogradski reditelji pa je pre sedam godina glavnu nagradu odneo mladi beogradski režiser Vladimir Perišić. Takav dobar odnos s kolegama ne čudi Jer, kako kaže sarajevski filmski kritičar i novinar Dževad Tuzlić, umetnici iz bivše Jugoslavije i nisu vodili rat jedni s drugima. „Njima je SFF samo pomogao da ono što je politika razrušila i uništila ponovno spoje“, pojašnjava on.

Na SFF „dolaze različiti profili ljudi iz filmske industrije, iz čitavog sveta koji tu imaju veoma ozbiljne razgovore s autorima, producentima, distributerima, kako bi se unapredilo filmsko stvaralaštvo, kako bi se region povezao i u finansijskom smislu kad je u pitanju filmsko stvaralaštvo. Jer je jasno da je veoma teško danas napraviti film u siromašnim zemljama poput Crne Gore, BiH i drugih na ovom prostoru“, kaže Tuzlić. Koprodukcije su, dodaje, neminovnost, a SFF „najbolje mesto da se uspostave poslovne saradnje i da se dođe do realizacije filmova“.

Dašak Holivuda

Kad je festival osnovan, ideja je bila da se skrene pažnja na opkoljeno i ratom napaćeno Sarajevo. Sarajevo Film Festival je trebalo da pokaže da se i „kulturom treba boriti protiv činjenica koje je rat uspostavio“ i da treba tražiti „izlaze za povezivanje ljudi širom sveta i kroz umjetnost“, priča dalje Tuzlić koji smatra da je SFF svoju misiju ispunio.

Međutim, SFF je uspeo da i nakon rata u BiH zadrži pažnju svetske javnosti, između ostalog dovođenjem velikih holivudskih zvezda kao gostiju festivala. Anđelina Džoli i Bred Pit, Žilijet Binoš, Miki Rurk i Morgan Frimen samo su neki od onih koji su već prošetali crvenim tepihom ispred sarajevskog Narodnog pozorišta. Ove godine je gost Robert de Niro.

S druge strane, pažnja filmskog sveta mnogim umetnicima iz jugoistočne Europe otvara vrata skoro svugde, kaže crnogorski filmski producent Zoran Živković. „Svi smo srećni kad boravimo na festivalu, i ne samo na festivalu, već i u Sarajevu. Jer je to jedna posebna atmosfera kad vidite hiljade ljudi koji su 24 sata na ulicama Sarajeva i gde možete sresti najveće filmske zvezde, što je za naše uvjete na Balkanu jedan veliki događaj“, zaključuje Živković.